Авион са 1.122 путника, без иједне бординг карте

Чачак - Судбина избеглица у Авганистану подсетила је на лет „боинга 747” компаније „Ел Ал” из Етиопије ка Израелу 1984. године,

у којем је било више од 1.100 бегунацаКапетан израелске ваздухопловне компаније „Ел Ал” укрцао је 1991. године у летилицу и превезао чак 1.122 путника, и то је светски рекорд, незапамћен у цивилизацији. У поређењу с тим, данашње бекство Авганистанаца из Кабула са 640 бегунаца укрцаних на један лет америчког војног авиона подсећа тек на занимљивост.

О избеглицама, као историјским сиротанима, постоји драматичан запис у књизи Израелаца Дана Сенора и Сола Сингера „Нација у успону”, која је на српски преведена и штампана у Земуну 2011. године. Заменик израелског амбасадора у Београду поклонио нам је својевремено, у Чачку, ово изузетно документаристичко сведочење у којем се нижу редови о планетарном подвигу једног избегличког авиона.

Шломо (Негусе) Мола је 1984. са седамнаест пријатеља напустио своје мало село на северу Етиопије с намером да пешке стигне до Израела. Имао је 16 година. Мака, село у којем је одрастао, такорећи није имало везе с модерним светом, било је без текуће воде, струје и телефона. Поред тога што је страшна глад морила земљу, етиопски Јевреји живели су под репресивним антисемитским режимом, сателитом Совјетског Савеза.
„Одувек смо сањали да дођемо у Израел”, рекао је Мола, одгајан у јеврејској ционистичкој породици.

Његови пријатељи планирали су да пешаче на север, из Етиопије у Судан, из Судана у Египат, па преко Синајске пустиње до метрополе Биршеба на југу Израела, а затим би наставили до Јерусалима.

Молин отац продао је краву да би платио водичу два долара да покаже дечацима први део њиховог пута. Ходали су босоноги дању и ноћу, ретко правили паузе за одмор, пробијали се кроз пустињу и ушли у џунглу на северу Етиопије. Тамо су наилазили на тигрове и змије, пре него што их је ухватила група пљачкаша која им је узела храну и новац. Мола и пријатељи ипак су наставили пут и препешачили скоро 800 километара за једну седмицу, до севера Етиопије.

Кад су ушли у Судан, појурила их је тамошња погранична стража. Молин најбољи пријатељ је убијен, остале дечаке стражари су везали, мучили и бацили у затвор. Након 91 дан пуштени су и премештени у избеглички камп Гедареф у Судану, где је Моли пришао белац који је говорио неразумљиво, али је очигледно био добро информисан.

„Знам ко си и где желиш да идеш”, рекао је момчићу, „Ту сам да ти помогнем.” Мола је тада тек други пут у животу видео белца. Човек се вратио следећег дана, потрпао дечаке у камион и возио пет сати кроз пустињу, док нису дошли до удаљене авионске писте.

Ту су, са више стотина других Етиопљана, укрцани у летелицу. Био је то део тајних напора израелске владе у ваздухопловној мисији операција „Мојсије” током које је у Израел транспортовано више од осам хиљада етиопских Јевреја, који су у просеку имали 14 година.

Моле је, кад је стасао, постао члан Кнесета, израелског парламента, као тек други Етиопљанин који је изабран на такво место (партија Кадима). Његово сведочење о страшном путу забележено је 2009. године.

Будући да су дошли из старомодне пољопривредне заједнице, готово ниједан Етиопљанин није знао да чита или пише, чак ни на амхарику, свом матерњем језику.

Седам година после операције „Мојсије” покренута је операција „Соломон”, у оквиру које је 14.500 етиопских Јевреја авионима транспортовано у земљу Аврамову. У акцији су учествовала 34 припадника израелских ваздухопловних снага, летелица „Ел Ала” и један етиопски авион. Читав транспорт завршен је за 36 сати.

„На ’лету девет’ наслони за руке између седишта били су подигнути”, извештавао је у то време „Њујорк тајмс” и навео: „По пет, шест или седам Етиопљана, укључујући децу, тискали су се весело на по три спојена седишта. Нико од њих није раније био у авиону и вероватно није знао да је распоред седења неуобичајен”.

На другом лету из Етиопије оборен је светски рекорд. У један „боинг 747” компаније „Ел Ал” укрцало се 1.122 путника, наравно без бординг карата. Организатори лета очекивали су да ће летилицу напунити са 760 путника, али пошто су они били изузетно мршави нагурали су унутра још неколико стотина душа. Током лета рођене су две бебе. Многи путници дошли су босоноги и без личних ствари, а до краја деценије Израел је примио око 40.000 етиопских миграната.

ГЗС/ Политика, Гвозден Оташевић