из оружаних акција после 17. августа 1990. Та одлука већника, изгласана прошлог петка, помера са заборављене коте догађај који припада пределима неверице: тешко рањени ратник вратио је Чачку, из душе, својевремено додељени стан, али градска управа није успела, ево 40 месеци, да пронађе законити начин за расподелу.
– Уколико одборници прихвате ову одлуку, створени су услови да се распише конкурс за расподелу – каже за „Политику“ Милан Драшкић, директор Градске стамбене агенције у Чачку.
Ево како је то ишло, уствари стајало све ове године…
Борац из последњег рата Дејан Стевановић (47) показао је изузетно високу част одлуком да врати стан свом граду јер су он и супруга Милка купили свој у чачанском насељу Љубићки кеј и 5. јула 2013. уселили се на нову адресу у Његошевој 14. Дејан је 29. августа те године испоручио својим ратним друговима кључеве дотадашњег стана у Книћаниновој 18, удаљеног само 200 метара. Он је ратни војни инвалид прве групе и ту се уселио 14. августа 2001. тек пошто је зграда била подигнута.
„Тај стан од 48 квадрата добио сам на трајно коришћење захваљујући председнику Удружења РВИ Чачка Мирославу Вуковићу (данас почивши, нап. новинара), користио сам га поштено 12 година, и враћам га поштено. Недавно сам купио свој стан и сматрам да ми је дужност да овај вратим. То је моја жеља, нека припадне некоме другом из круга ратних војних инвалида или породица погинулих у ратовима 1991–1999” – рекао је Дејан Стевановић за „Политику“ 29. августа 2013. године, у свом новом стану.
Борац је тог дана кључеве старог стана предао Вуковићу, а овај Милану Драшкићу, директору Стамбене агенције у Чачку, чији је оснивач овај град. Агенција је у најкраћем року уписала право коришћења у листу непокретности код Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Чачак – и од тада се Агенцији дозвољава коришћење стана. Али, од онда до данас је закључан и празан.
То решење сачињено је 28. новембра 2013. године, уследила је израда правилника о давању у закуп стана свим заинтересованим лицима, у првом реду породицама ратних војних инвалида и палих бораца са подручја Чачка. Текст правилника постављен је 25. маја 2014. на Интернет страницу града Чачка, ради прикупљања предлога за евентуалне измене и допуне.
Крајем августа исте године, УО Агенције усвојио је одлуку о давању у закуп поменутог стана, засновану на том правилнику. Тај докуменат достављен је 24. септембра (2014) на писарницу градске управе Чачка, а затим је негде био заробљен. Где?
– Градска управа за урбанизам није давала сагласност на наставак поступка јер је тадашњи начелник захтевао да Влада Србије, што се иначе никада не би могло догодити, донесе посебан програм за расподелу овог стана, и сматрао је да УО Агенције није надлежан да се у овој области појављује као предлагач одлуке, иако је тај документ прошао јавну расправу а рецензију дао тадашњи секретар Скупштине града. Тако је све то стајало док нови градоначелник Чачка, Милун Тодоровић, није недавно предложио неку врсту посебне одлуке, и омогућио да се ствари помере из безизлаза правног – вели Драшкић.
Јуче смо телефоном разговарали и са Дејаном Стевановићем, чија великодушност заслужује неупоредиво умнију приповест од ове. Рече за „Политику“:
– Ви знате да не желим да се појављујем у јавности нити да коментаришем ово. Али, жао ми је што стан зврји празан јер је у њему све ове године могао мирно да живи неки мученик који се такође борио за отаџбину.
Дејан Стевановић био је добровољац у пешадијској јединици Војске СРЈ, рањен у борби недалеко од Брчког 1993. године. Пресечен је рафалом из аутоматске пушке и чудом је преживео, захваљујући личној снази и младости од 24 године.
Извор: Политика, Г. Оташевић
