Револуција у ариљским малињацима: Воћари мењају старе засаде новим безвирусним садницама 


Nagradni konkurs „Najlepše želje pišu se ćirilicom“              U Srbiji danas do 17 stepeni              Gondola od danas u redovnom režimu rada              Čestitke za nove uspehe i priznanja užičkih gimnazijalaca              Sportske igre mladih od sutra u Ljuboviji              Todorović: studija je pokazala da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ni na koji način ne ugrožava stanovništvo             

 
Револуција у ариљским малињацима: Воћари мењају старе засаде новим безвирусним садницама
Trenutno na sajtu: 676       |       Podeli:
27.01.2021 | 0 коментар(а)



Ариље – У надалеко чувеном ариљском малингорју посла има свих 365 дана у години,
У малињацима има посла свих 365 дана у години, фото: РИНА

а вредни произвођачи већ сада се спремају за нову сезону, јер иако је прошла година била добра, свака следећа је изазов. На десетине хектара овде је посађено црвено злато, а много фактора утиче на успех. Добра цена је оно што највише занима малинаре, али док српска малина дође до продаје сељак прође много мука, јер зарадити може само ако има шта да прода, па је кавлитет засада најважнији, преноси агенција РИНА.

Љубиша Милијановић, фото: РИНА

„Сви ми имамо те старе засаде које су посадили наши очеви. Од њих су узимани пелцери и правили се нови. Међутим, нису се баш најбоље показали и много мање рађају него засади стари и по неколико деценија. Сада смо одлучили да у своје малињаке ставимо сертификоване безвирусне саднице и надамо се одличном резултату, јер тамо где смо већ то урадили приноси су били много већи. Наш посао је фабрика под отвореним небом, увек је неизвесан, а ми као произвођачи морамо учинити све да у време бербе заиста имамо шта да уберемо јер све остало је пропаст“, изјавио је за РИНУ, Љубиша Милијановић малинар из села Ступчевићи код Ариља.

Безвирусне саднице дају веће приносе и род прве класе, фото: РИНА

Овај домаћин гаји малине на 40 ари, а остао је веран старом добром виламету који је посађен на 20, а на другој половини је еуросадора, која рађа у јесен па у време те бербе нема проблема са проналском радника. Његови засади сада ће бити подмлађени, а на лето очекује плодове прве класе. Поред Љубише, све је више малинара који се такође одлучују на овај потез и саде само безвирусне саднице на своје плантаже.

 

Миле Радисављевић, фото: РИНА

„У Ариљу на појединим местима постоје нови засади који су дали само 500 килограма по хектару, што је било поражавајуће. Тада су наши воћари схватили да нешто треба да мењају и да улажу у своју производњу, како би имали профит. Безвирсуне саднице, које у Србију стижу из Холадније, показале су се као идеалне за ово поднебље и дају велике приносе, изузетно високог кавалитета који одлично пролазе на тржишту. Све је више домаћина који су се на традиционалан начин бавили малинарством, а сада праве нове засаде са безвирусним садницама, јер знају да само на тај начин могу остати у производњи и бити конкуретни“, рекао је Миле Радисављевић из Atp Irrigation-a.


Куповину безвирусног садног материјала од ове године субвенционише и Министарство пољопривреде, па је цена много повољнија и квалитене саднице доступне свима, а тежњу да се малинари коначно промене своје засаде и на тај начин остваре већи профит изразио је и министар Бранислав Недимовић, приликом посете овом крају, наводећи да је ово шанса за све њих и да не би требало да је пропусте.


РИНА (ГЗС)

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


maline sadnice

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.417.665 посета
Тренутно на сајту: 676 посетилац(a)