Свети великомученик Димитрије Солунски, кога старокалендарске православне цркве славе 8. новембра, рођен је у Солуну у 3. веку нове ере, где је постављен на очево место за војводу.
Задатак му је, такође, био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Избоден је копљима од стране римских војника почетком 4. века.
Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот овог светитеља треба лоцирати у Солун или Сремску Митровицу, римски Сирмијум, јер најстарији документи који су сачувани потичу тек из 8. века.
Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан "дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и целива његову часну руку".
Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.
У Српској цркви је њему посвећено преко 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године.
Срби сматрају да до Митровдана треба завршити све велике послове, пошто почиње зима, а ако је празник под снегом, знак је врло хладне зиме. Многобројне су српске породице које данас славе своју крсну славу.
Извор: РТС