Како су НАТО бомбе збрисале чачански ЦЕР

Чачак – У пролеће 1999. НАТО авијација је уништила једну од највећих фабрика Западне Србије,

познату широм света, по својим термотехничким уређајима. Од ЦЕР-а је у малом броју дана остало само пепелиште и радничка туга за предузећем где су стицали хлеб себи и укућанима.

„ЦЕР-1953-2009”

На те чемерне дане подсећамо се и овог пролећа када је управо објављена монографија „ЦЕР-1953-2009”.

Аутор је професор Крагујевачког Универзитета, др Сретен Поповић, а издавачи Град Чачак и Научно Технолошки парк у овом месту.
Ево шта стоји, поред другог, међу корицама те студије...

Фабрика ЦЕР граничи се са Техничким ремонтним заводом који је војна установа. Очекујући напад НАТО снага на Југославији Генералштаб Војске Југославије издао је наређење 20. марта 1999. године, број 04/9-311, свим јединицама и установама ВЈ да преузму мере и поступке ради заштите људства и материјалних добара и очувања борбене готовости својих састава.

Фабрика није била војна установа, али њени корени и фабричка близина војној установи су могли бити довољна претпоставка да може бити мета НАТО снага. Осим тога, ЦЕР је кроз своју делатност производила опрему и уређаје за све фабрике војне индустрије у бившој Југославији, те је самим тим, постала један од стратешких циљева НАТО бомбардера. На простор ове фабрике измештен је део опреме Техничког ремонтног завода што је агресију на ЦЕР учинило још интензивнијом.

Бомбардован је Технички ремонтни завод, Фабрика ЦЕР, локација „Хидроградње” поред кружног пута.
Фабрика је бомбардована четири пута у периоду између 10. и 17. маја 1999. године.

-10. Маја 1999. Године четири пројектила на ТРЗ и ЦЕР, „Хидроградњу-механизација” четири лица су погинула, а 13 је повређено.

-11. Маја 1999. године ТРЗ и ЦЕР,
-15. Маја 1999. године ТРЗ и ЦЕР, девет пројектила,
-17. Маја 1999. године ТРЗ и ЦЕР, шест детонација у размаку од 15 до 20 минута.

Фабрика ЦЕР претрпела је огромну штету.
Јуна 1999. фабрика је сачинила „Програм санкције последица ратних разарања и оживљавања пословних активниости предузећа ЦЕР- Чачак”.

Програм је био намењен Влади Републике Србије и органима управљања предузећа ЦЕР.

Програмом није обрађена, нити процењена укупна штета која је била начињена. Извршена је прелиминарна процена штета, снимање штете и опис, утврђена потребна средстава за рашчишћавање рушевина и неопходна средства за обнављање капацитета и организовање производње.
Накнадно би требало да буду обрађени детаљни инвестициони пројекти за укупну санацију штете.

Комплекс ДП ЦЕР, представљао је јединствену целину од 53 објекта са потпуно изграђеном инфраструктуром, водоводом, канализацијом, електричним индустриским напајањем, топловодном мрежом, телефонском мрежом и машинским инсталацијама.

Сви објекти су изграђени од тврдог материјала у периоду 1963. До 1984. године.
Потпуно је уништено 13 објеката, делимично разрушен 21 објекат.

Укупна вредност штете изазвана бомбардовањем износила је DM 30.357.335. После погрома утврђено је да су бомбардована и оштећена укупно 44 објекта тадашње заједничке вредности 466 милиона динара, при чему је штета на њима процењена на 273 милиона динара.

Последице по пословне активности су:
- прекинута производња и све пословне активности,
- без посла је остало свих 807 радника.

Опредељење предузећа је било:
- Настанак производње на постојећим програмима,
- Број запослених и ангажованих радника износио би 270,
- Дати су месечи пројектовани резултати пословања,
- Тражи се економско - социјални програм за 537 радника који остају без посла.

Очекивана помоћ државе је била:
- Финансирање надокнаде за све запослене који су остали без посла,
- Бесповратна средства за санацију и обнову порушениј грађевинских објеката, уређаја и инсталација,
- Финансирање економско-социјалног програма за решавање статуса оних који остају без посла.

ЦЕР ни у приватном власништву није успео да одржи ни једну област из свог широког производног програма и целокупна делатност фабрике је престала да постоји.

Нови већински власник, суочен са бројним нерешеним потраживањима одлучује се за потпуну ликвидацију фабрике и продају њене имовине. Тако је ЦЕР практично престао да постоји.

 

Глас Западне Србије