Овог лета бисмо могли да имамо мање малина, али то није једина лоша вест 



 

Овог лета бисмо могли да имамо мање малина, али то није једина лоша вест
12.02.2020 06:51 | 0 коментар(а)



Временски ролеркостер забринуо је и малинаре који страхују да ће то смењивање свих годишњих доба за кратко време условити да овогодишњи род
Фото: Глас западне Србије, илустрација

црвеног злата буде за 20 до 30 одсто мањи. Стручњаци верују да ће биљке добро поднети.

Топла јесен погодовала је воћним културама да се припреме за зимски период. Биљке су, како кажу стручњаци, у дубоком мировању и актуелне нагле временске промене нису угрозиле засаде. Међутим, како каже стручњак за воћарство у Пољопривредној стручној и саветодавној служби Јован Милинковић, не би било добро да се овакав временски ролеркостер понови у другој половини фебруара.

– Што се тиче воћних врста, без обзира на то да ли су јагодичасте или континенталне, све су још увек у фази зимског мировања, а топао период није успео да испровоцира кретање вегетације. Оно што је посебно добро јесте то што је у планинским пределима, где је главно српско малиногорје, доскора био снег. Чак и да сада, након неуобичајено топлих дана за ово доба године, буду температуре и до минус 15 степени, биљке ће то поднети јер су се добро припремиле током јесени која је била лепа и дуга. Тек у марту можемо да размишљамо и процењујемо шта ће бити са вегетацијом, а за сада смо потпуно безбедни, произвођачи и сви који су везани за производњу воћа – каже Милинковић.

С друге стране, чињеница да се клима убрзано мења брине чланове Асоцијације произвођача малине и купине Србије.

– Врло топла јесен са температурама од 13 до 20 степени, била је катастрофална за све јагодичасте културе, а дешавало се да до првог снега у децембру буде цветања и рода малине. Након тога смо имали нагло захлађење и маглу, што је доводило до смрзавања око самих изданака. Зато мислим да ће род малине ове године бити мањи за 20 до 30 одсто на нивоу целе Србије. Ако се уз то, као лане, појави нестабилно пролеће са снегом у мају, тек ћемо имати мањи род – сматра Добривоје Радовић, председник Асоцијације.

Асоцијација ће, најављује Радовић, инсистирати да се у следећу сезону откупа и извоза малине укључи Министарство трговине.

– Јер они контролишу колико је произведено, колико извезено, а колико увезено јер се и даље увози малина, а онда препакује и даље препродаје као српска. На том проблему са заштитном маркицом која доказује порекло производње и која је договорена прошле године, мора да се истраје и коначно реши. Да се раздвоји увезена и наша малина. С тим ћемо добити и већу цену и заштити бренд малине у Србији – каже Радовић.

По још увек непотврђеним подацима, прошлогодишњи род малине у Србији био је између 53.000 и 60.000 тона.

Цена смрзнуте робе скочила

На светском тржишту малине потражња за црвеним златом расте, цене замрзнуте робе већ су 20 одсто веће него пред крај прошле године, нарочито због „подбацивања“ рода у Чилеу, којег је погодила суша. Србији то може да иде у прилог, каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малине и купине Србије.

– Само до новембра наша држава је од извоза малине имала девизни прилив од 200 милиона евра, а сада јој се, с обзиром на актуелно кретање на светском тржишту, поново отвара простор да приходује. Цене су већ сада на светском тржишту веће за 20 одсто, а до маја ће бити и више. Дакле, увећаваће се профит државе и извозника, а нама произвођачима остаје 165 динара за откупљени килограм, који нам се и даље плаћа у ратама – каже Радовић.

ГЗС/  Блиц















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 81.784.746 посета
Тренутно на сајту: 115 посетилац(a)