DRŽAVA SPREČILA ATENTAT: UHAPŠENI OSUMNJIČENI ZA PLANIRANJE UBISTVA PREDSEDNIKA I NJEGOVE PORODICE, SRBIJA PAMTI KADA JE METAK ZAUSTAVIO ĐINĐIĆA I PLJAČKU KOJA JE USLEDILA

Srbija je, prema zvaničnom saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, izbegla scenario koji bi mogao da ima nesagledive posledice po stabilnost države.

 

Pripadnici MUP-a, Službe za suzbijanje kriminala i Policijske uprave Kraljevo, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom, uhapsili su dvojicu muškaraca iz Kraljeva zbog sumnje da su planirali napad na predsednika Republike Srbije Aleksandar Vučić, njegovu suprugu i decu, kao i na pripadnike policije.

 

 

TERETE SE ZA NAPAD NA USTAVNO UREĐENJE

 

 

Kako je saopštio MUP, uhapšeni D.R. (51) i M.R. (43) sumnjiče se da su od decembra 2025. do februara 2026. godine dogovarali nasilnu promenu ustavnog uređenja Republike Srbije i svrgavanje najviših državnih organa.

Prema navodima iz istrage, planirali su nabavku oružja i napad na život i telo predsednika Republike, njegove porodice, kao i nanošenje telesnih povreda pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova.

 

 

 

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i biće privedeni Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu.

 

 

OŠTRA REAKCIJA VLASTI

 

 

Predsednik SNS i savetnik predsednika republike Miloš Vučević poručio je da „niko neće ubiti Vučića i zaustaviti Srbiju“, ocenjujući da atmosfera kontinuirane političke kampanje i dehumanizacije može stvoriti opasne posledice.

– Neće ubiti Vučića i neće zaustaviti Srbiju. Osujećeni su im planovi i uvek će biti – poručio je Vučević, naglasivši da država mora učiniti sve da zaštiti predsednika i institucije.

 

 

KO SU „VETERANI“ NA PROTESTIMA? IZMEĐU UNIFORME I POLITIČKE PORUKE

 

 

Poslednjih meseci na protestima i blokadama širom zemlje pojavljuju se grupe muškaraca u uniformama koje sebe nazivaju „veteranima“. Međutim, prema informacijama iz bezbednosnih krugova i dostupnim podacima, deo tih lica nema evidentiranu zvaničnu ratnu prošlost, niti potvrđeno učešće u oružanim sukobima, već se njihovo delovanje sve više dovodi u vezu sa političkim aktivizmom i organizovanim pritiskom na ulici.

 

Pojedini sagovornici upozoravaju da uniforma, kao snažan simbol autoriteta i žrtve, može biti zloupotrebljena u političke svrhe, čime se stvara utisak organizovane sile tamo gde možda postoji isključivo politička agenda. Nadležni organi, kako se navodi, proveravaju identitet i pozadinu pojedinaca koji se predstavljaju kao ratni veterani.

 

OPOMENA IZ PROŠLOSTI

 

Srbija ima bolno iskustvo političkog atentata. Premijer Zoran Đinđić ubijen je u martu 2003. godine, što je zemlju uvelo u period političke nestabilnosti, dubokih podela i teških bezbednosnih izazova. Taj događaj ostao je trajna opomena koliko posledice nasilja nad državnim vrhom mogu biti dalekosežne.

 

Zato svaka informacija o planiranju napada na najviše državne funkcionere budi ozbiljnu zabrinutost javnosti, ali i podseća na značaj rada bezbednosnih službi u sprečavanju potencijalnih tragedija.

 

BEZBEDNOST DRŽAVE – IZNAD SVEGA

 

Institucije poručuju da će država odlučno reagovati na svaki pokušaj destabilizacije i ugrožavanja ustavnog poretka. Istraga će, kako je najavljeno, utvrditi sve okolnosti i eventualne veze osumnjičenih.

U trenutku kada su političke tenzije pojačane, ovaj slučaj dodatno naglašava koliko je bezbednosna stabilnost ključna za očuvanje mira i institucionalnog poretka.

 

Srbija je, barem prema dosadašnjim informacijama, izbegla scenario sa potencijalno tragičnim ishodom. Nadležni organi sada imaju zadatak da do kraja rasvetle sve detalje i obezbede da svaka pretnja po državu bude pravovremeno sankcionisana.

 

 

KADA DEHUMANIZACIJA POSTANE UVOD U TRAGEDIJU – SRBIJA PAMTI 12. MART,ĐINĐIĆ JE UBIJEN SRBIJA OPLJAČKANA I PONIŽENA DO DNA

 

 

Ubistvu Zorana Đinđića prethodili su meseci brutalne političke kampanje u kojoj je tadašnji premijer bio izložen konstantnoj dehumanizaciji, kriminalizaciji i targetiranju – ne samo on, već i njegova porodica i najbliži saradnici. Retorika koja je relativizovala nasilje, normalizovala mržnju i crtala metu na čelu nosilaca institucija stvorila je atmosferu u kojoj je metak 12. marta 2003. postao tragična kulminacija političke radikalizacije.

 

Srbija je potom ušla u period vanrednog stanja, duboke bezbednosne krize i institucionalnih potresa, čije su posledice godinama oblikovale političku i društvenu scenu. Taj događaj ostaje trajna opomena koliko opasna može biti spirala javne demonizacije i koliko je tanka linija između reči i tragedije.

 

 

MEDIJI IZMEĐU SLOBODE I ODGOVORNOSTI – REČ KOJA MOŽE DA SMIRI ILI ZAPALI DRUŠTVO

 

 

Uloga medija u ovakvim vremenima postaje presudna. U Srbiji danas postoje redakcije koje su etiketirane kao „režimske“ i izložene su stalnim napadima, pritiscima i kampanjama diskreditacije. Istovremeno, deo medijske scene svakodnevno podiže tenzije, koristi zapaljivu retoriku i kreira narativ koji može doprineti radikalizaciji javnog prostora. U takvoj atmosferi odgovornost novinara i urednika nije samo profesionalna, već i društvena i istorijska.

 

 

 

 

Sloboda medija podrazumeva pravo na kritiku, ali i obavezu prema istini, činjenicama i bezbednosti društva. Vreme će neminovno doneti ozbiljnu analizu i profesionalnu odgovornost za svaku izgovorenu reč i objavljenu konstrukciju, jer mediji ne oblikuju samo naslovne strane – oni oblikuju atmosferu u kojoj društvo živi. O kojim medijima se radi na nacionalnom i lokalnom nivou svima je poznato i nema sumnje da će svako ko je zloupotrebio javnu reč morati da odgovara pre ili kasnije.

 

 

GZS