пре стотину година, у албанском кршу или на Солунском фронту. Споменик јунацима ратова за ослобођење и уједињење открила је Маја Гојковић, председник Народне Скупштине Републике Србије, чији је отац рођен у овом селу поручивши да је узбуђена јер стоји „пред именима својих предака”.

Овде не представљам само Народну Скупштину, већ и потомке ових људи који су дали своје животе за отаџбину и српски народ. Овим чином одајемо почаст нашим јунацима и ово је година у којој славимо велику ратну победу, али се сећамо и огромне жртве коју су наши преци поднели како би смо ми имали будућност. Исписали су славне странице наше историје. Ово је прави начин да се одужимо онима за које није постојала виша вредност од независности народа и отаџбине – казала је Маја Гојковић.

Затим је напоменула:

Председник Народне Скупштине РС, Маја Гојковић, говори на откривању споменика у Горњој Трепчи, Фото Г. Оташевић

- Коначно ослобођење Србије у Балканским ратовима, и победа у Првом светском рату над убедљиво моћнијим окупатором, изазвали су и огромно страдање српског народа, које осећамо и данас. Страдали су и Горња Трепча, Горњи Милановац, али и читава Шумадија и Србија. У свим овим борбама становништво које је вођено жељом да слободно живи и ради, показало је неизмерну храброст и пожртвовање. Тешко је побројати све победе које су извојевали у нељудским условима, оскудевајући у свему, јер тада није било хране, није било војне опреме, предвођени мишљу да бране своје најважније, своје жене, мајке, сестре, своје село, своје њиве и своју државу од патње која се у то време надвила над њом.

Маја Гојковић подсетила је да није било предаха за српски народ после ослобођења од Турака:

- Након Балканских ратова, српски сељаци су врло брзо морали да замене рало за пушке, да би још једном бранили своју отаџбину. Пошто је је 1914. Србија примила телеграм, поново је наш крај показао храброст и одлучност. Победили смо у Колубарској бици иако су сви очекивали наш пораз. Уследила је голгота преко Албаније, да би на Солунском фронту опет показали надљудску храброст.

Век касније, заиста смо поносни на нашу, српску историју. Јесте тешка и страдалничка, али њу су ставарали поштени и честити људи. Сачували смо и данас наш слободарски дух, то је и сада наш највећи циљ. Морамо да станемо на пут изазовима и спречимо ревизију историје.

Било је, ово, место и време да се прозбори још која о овим честитим сељацима – јунацима.

Фото: Глас западне Србије

- Навек ће се памтити подвиг Стоје Гојковић чији је муж Велимир погинуо у Другом балканском рату, а њихов јединац Милорад у Првом светском, 1914. негде код Приштине. Храбра Милорадова мајка Стоја – Лила, сазнавши за усуд, упрегла је волове, натоварила сена на запрегу и додала нешто хлеба и воде, па са сестром Филипом кренула из Горње Трепче да тражи мртвога сина. Да га вечно уснулог врати у завичајно село и сахрани поред оца му, у Горњој Трепчи. Али, на пољу код Приштине не нађе синовљев гроб. Оста још тужнија и жалоснија, али је успела да се са сестром и уморним воловима врати у Трепчу својој, некад богатој кући. Оста јој празна, до краја њеног живота. Овако су у тим данима чиниле многе српске мајке, чемерне без супруга, синова или девера, без свега што је обликовало стару српску породицу – беседио је Милорад Гојковић, писац књиге „Родослов Горње Трепче”.

Молитву за покој душа српским јунацима пред спомеником су читали игуман манастира Вујан, Јован Никитовић и свештеници СПЦ, Мирољуб Јовановић и Милорад Ђорем.

Фото: Глас западне Србије

На свечаности су беседили још заменица градоначелника Милица Дачић, здравичар Милинко Гојковић и председник Савета МЗ у селу, Дејан Мијаиловић.

У врху каменога белега, изнад златне ћирилице, бораве и ова слова: „Своме роду даривали сте слободу, нек имена ваша у вечности сјаје”.

ГЗС/Г. Оташевић