Дрвену ћуприју, звана Шеовића, преко Тисовице на путу од Врела у Штиткову, преко Палежа до Боровите Главице у Божетићима - однела је вода. У корито реке пале су дрвене греде и само је на једном каменом стубу остало део греде и ограде.
Ћуприја је одавно била несигуран прелаз за мештане, чобане и намернике због трулих греда и ограде која се љуљала, као и слабог пода, крпљеног окорцима и дашчицама. У невољи, мештани прелазе Тисовицу на плитком газу, али их вребају опасности при већем водостају, кад река надође у дане великих киша или с пролећа, пошто „пукне снег у Јавору“, па носи и читава стабла и заплави околне луке?!
Мештани су у више наврата тражили помоћ од општинске власти: једни помињу дрвене греде, што би, опет, било кратког века, други кажу да би добродошла шасија камиона, док трећи тврде да је кратка за распон између камених стопа моста, па предлажу метални профил попут пружних шина. Такви носачи ћуприје су на месту званом Прогон, од Горњег Трудова према Божетићима.
Безбедност пешака, поготову деце, угрожена је и на бетонском мосту на путу Нова Варош – Штитково – Ивањица, код Калајитске воденице и раскрснице за Трудово. Иако је мост саграђен пре 27 година, још нема ограду??! Ово је главни друмски мост на целом току реке од Јавора до Смудинога (уз онај мањи од цеви, у горњем току).
Метална ограда је допремњена негде у време градње моста, за чију се изградњу свесрдно залаго покојни саобраћајни инжењер Срба Бајовић из надзора „Путева Србије“. Ограда се, кажу, годинама потуцалаа испод стреха кућа у центру Штиткова и сад је, на срамоту мештана, иза неке гараже. Нико да се сети, поведе акцију и спречи несрећу?!!
У Штиткову се жале да је оштећен део пута у Миљином потоку, да то место ничим није обележено, па возила могу слетети поготову ноћу ( у Дирекцији за изградњу својевремено су се правдали недостатком извођача радова). Неопходно је раскресати и дрвеће уз коловоз, очистити канале и пропусте...
Годинама нема ни сеоских акција, а ни старог доброг кулука, који је колико-толико одржавао или копао путеве, оправљао ћуприје...Село је остало без активиста, месне заједнице су на издисају јер су без средстава, а чланови и руковoдства се често бирају – реда ради, углавном због промоције појединаца, такозваних странака и интересних група. Јад и чемер...
Као да сви полако окрећу леђа остарелим селима...!?
ГЗС/Златар инфо
