Сматрам да смо, као прозвани у тој пашквили, дужни да одговоримо, и упозоравамо да су ово наше реаговање, по закону, обавезни да у изворном облику објаве и они медији који су преузели текст ГМ Инфо.
(Отворено писмо Гвоздена Николића. Адреса: ГМ Инфо,Озон прес )
Надамо се да ће те ово објавити као одговор на Ваш текст испод којег сте се, без храбрости да нас погледате у очи, потписали лажним именом. Али добро, ваљда и то нешто говори.
Ипак, питам Вас, како је могуће да уредник за етику у свом медију дозволи да неко своје колеге, ма ко они били, назове псима, и питамо га ко је Б. Џ. Драгишин? Да ли је то поштовани Петре Јеремићу, можда ваша "школа", будући да псујете мајку колеги јер се усудио да пита ко то вара народ и медије?
Али, бестидно, срамно изрећи квалификације на рачун редакције која Вам никада ништа лоше није учинила, ваша је лична карта. Што је најгоре и поражавајуће, учинили сте то због новца на који сте бацили око. Резултати које ће ваљда сазнати и остали учесници конкурса, јасно ће показати сву беду ваших намера.
Предлажем да се не стидите, да поносно кажете да хоћете да затрете, не само нас из комшијског града, већ и ваше колеге у истом месту који раде у "Таковским новинама". И где седе људи који су и даље синоним новинарства за некадашњег горњомилановачког потрчка Перицу, који се обрео тамо где би требало да седе доктори наука или новинарске величине.
Многи се питају шта се то догоди са малим Перицом који је био јако забаван момчић, све док га не потераше нешто кривично. Вероватно је то неко измислио да му науди. Уосталом, има таквих примера и у Чачку, када једном једног медијског мага, уз то и директора, ухватише у крађи нафте из хуманитарних резерви, а касније je приде ојадио приватног штампара тако што је угасио своју, дужничку, фирму, па маца појела милион и по динара.
Биће да то све пакују УДБ-а и власт, јер овим финим људима никад не би пало на памет да узму нешто туђе, вероватно је исто и овог пута када "пси лају". И не само то, него што су Перици изгледа спалили све научне радове, сјајне небројене текстове. Да није тако, вероватно би се и нашао неки, па да нас увери у непоновљиве поетске нагоне врсног лиричара, који је сигурно исписао више од три текста у својој маратонској журналистичкој каријери.
Они, ти чудотворци од новинара, сада су фини, одрасли људи који седе на важним функцијама у новинарским удружењима, раде озбиљно и надасве поштено свој посао. Никоме никада не би пало на памет да они могу нешто да "марну".
Зато ја, Гвозден Николић имам јасну поруку за све оне који који су "испекли занат", назван - лева рука, десни џеп!:
Маните се тога. Много је мачку телећа глава. Даље прсте од народне муке и државног новца. Устаните раније и омркните мало. Урадите нешто добро и поштено за народ, и за себе. Глупи сте за крађу, опет ће Вас нахватати.
Иначе овако изгледа редакција која је своје колеге назвала псима:
Одговорни уредник: Виолета Поповић
Уредник за етику: Петар Јеремић
Редакција: Виолета Поповић, Петар Јеремић, Горан Трифуновић, Зорка Јововић, Бојан Радовановић, Зоран Ранковић
Стални сарадници: Бошко Ломовић, Михаило Меденица, Милорад Бошњак, Радован Караулић.
Они поштени, сами ће се оградити, и да ли је могуће да је Драгишин син, којег и поред овог поштујемо, саспео на овако ниске гране?
Питам Вас да ли стојите иза текста Вашег колеге „Б. Џ. Драгишина” којег, гле чуда, нема у Вашој редакцији?
Није ни важно. Сви знамо чије уши вире иза текста чувеног „Б. Џ. Драгишина”.
Eво мене -ето Вас , Гвозден Николић, ГЗС
Глас западне Србије