Држава је одлучила да се не одрекне овог прихода, па је сетом закона сузила маневарски простор за избегавање намета. Овог месеца почела је обука професионалних управитеља у Привредној комори Србије, а већ од јуна почеће да се примењује нови Закон о становању.
Наиме, свака зграда имаће управника који ће бити у обавези да води базу података свих станова, па и оних који се издају. На основу ње, порезници ће имати тачан увид који газда приходује од рентирања. Уједно, подстанари који живе на "дивље" биће под лупом "пореског аларма".
Порез на приходе од непокретности уређен је Законом о порезу грађана.
Станодавци за неплаћање пореза могу да плате казну од 5.000 па до 150.000 динара, а уколико висина утајеног пореза прелази износ од 150.000 динара, запрећене су и казне затвора. С друге стране, казне за подстанаре крећу се од 20.000 до 50.000 динара. Поред казне за порески прекршај, станодавац мора да плати и цео износ утајеног пореза.
Грађани који поседују непокретну имовину коју рентирају (станове, куће, собе, гараже) дужни су да одмах после склапања уговора о закупу Пореској управи пријаве да су почели да остварују приходе од издавања непокретности. Пореска пријава ПП ОПО подноси се надлежном пореском органу према месту пребивалишта у року од 30 дана од дана закључења уговора о закупу, односно подзакупу. Уз пријаву се прилаже и уговор о закупу. Пријаве се могу поднети и електронски, посредством електронских сервиса Пореске управе - е-порези. Ова процедура пријаве је изузетно једноставна.
Као последица ове мере, очекује се да тржиште реагује, односно да станодавци повећају цене закупа некретнина. Јер веома тешко ће моћи да се прођу до сада уобичајене приче да у становима живе деца или рођаци власника. У већини европских земаља станови се издају посредством агенција које воде рачуна о томе да порез и сви остали трошкови буду плаћени. Станодавци плаћају порез, али зато не јуре закупце због неплаћених рачуна. А ако у стану који је издат дође до неке штете, полисе осигурања то надокнађују.
Подсећамо, према Закону о становању, власник је дужан да пријави сваку особу која у његовој некретнини има пребивалиште.
Држави 20 одсто од кирије
Порез на приход од закупа стана износи 20 одсто од висине закупнине на годишњем нивоу и плаћа се квартално, према пореском решењу. Подстанар је сам у обавези да у року од осам дана од закупа стана пријави своје место боравка у оближњој станици полиције, а станодавац мора то да му омогући давањем неопходне документације. Пријаву може да изврши и сам подстанар, али само ако код себе има и личну карту станодавца и уговор о закупу.
Проблеми станодаваца
Станодавци у Србији имају трошкове одржавања, амортизације и улагања, а суочавају се и са закупцима који не плаћају ни најам ни рачуне. У случају да пријаве подстанара, после истека закупа имају проблем да га одјаве и морају да доказују да је одређеног датума напустио стан. Суочавају се и с тим да им порезници и после тога, за празан стан, пошаљу пореско решење.
Ризично играње с прописима
И овај закон може да се заобиђе, али у том случају станодавац мора да ризикује, да у пореској управи наведе да не приходује од рентирања, већ да своју непокретност уступа без накнаде трећим лицима. У том случају потписује се уговор, а "треће лице" се пријављује на тој адреси. Тада власник стана има усмени договор с подстанаром да ће паре да добије на руке, чиме ризикује да ће их уопште добити, као и да не буде обештећен у случају штете. Може да се деси и да га закупац уцењује с пријавом порезницима.
Извор: Новости