Волео је кажу трубу, музику и боемски живот. Зато је његова недавна сахрана више личила на какво породично весеље, него на спровод до вечне куће. Шта је друго његова породица могла да уради, него да испоштује његову последњу жељу. Сахрана је организована тачно нако како је он тражио - прича Марко Ђоковић из погребног предузећа које је спровело читаву церемонију.

- Породица преминулог је дошла и доставила списак његових жеља. Тражио је да се након обављеног опела са три свештеника, у дворишту њихове куће огласе трубачи, и да његов ковчег кроз село пронесу уз звуке песама које је он волео. Тако су чланови породице, родбина и пријатељи Василијеве посмртне остатке пратили два километра, све до месног гробља у Мршинцима. Трубачи све време нису престајали да свирају. Пошто сам присуствовао сахрани, видео сам и свештенике који су телефонима снимали онај помало необичан призор, међутим касније су ми рекли да ту не виде ништа лоше, јер одлазак на други свет и треба да буде с песмом. Уосталом на опелу и они певају - прича наш саговорник. Он додаје да изненађењу ту није био крај. Василије који је важио за доброг човека и сеоског боема, хтео је да се и у раку спусти уз трубаче и музику. Због тога оркестар на овој необичној тезги није имао предаха, већ је свирао све време док је трајао спровод на сеоском гробљу. У једном тренутку родбина је почела и да наручује песме. Рођаци и пријатељи су мирно и достојанствено стајали, одајући му последњу почаст, да би у једном тренутку један по један почео да прилази музичарима и да их кити новчаницама, вероватно онако како је Василије за живота чинио. Неки од њих су трубачима говорили и које песме да свирају - каже Ђоковић.

Василије је иза себе оставио сина, две ћерке и четворо унучади, који спровели последњу жељу њиховог оца. Ђоковић каже да је он након обавлкјене церемоније сахрањивања отишао погребним возило, али су трубачи остали на гробљу да свирају Василијеве омиљене нумере, које је његов син Владица предочио трубачима.

Необични захтеви

У овом погребном предузећу кажу да им чланови породица преминулих све чешће долазе са необичним захтевима, управо по жељи својих покојника.

Недавно смо имали један други случај да је покојник тражио да се присутни на сахрани дочекују на капији с музичарима, као што је то у Шумадији обичај на свадбама. Чланови акустичног оркестра са хармоникама, гитарама, виолинама... су свирали и певали на капији пуна четири сата дочекујући присутне на сахрани. Преминули је за живота одабрао 50 народних песама, направио списак и са аманетом га оставио наследницима - наводи Ђоковић додајући да месечно имају по неколико организација сахрана са сличним захтевима.

ГЗС/ Информер. рс