Већ 35 година прекопава ова брдa и долове у којима, вели он, векује чак 250 тврђава.

„Под овом земљом бораве три царства, Римско, Византијско и Турско, од ране праисторије до Немаца” - каже трагач за РИНУ.

Саво Спасојевић рођен је 1938. у Неготину, а од 1966. је археолошки аматер, копач злата и старог новца. Препешачио је, прекопао пола Неготинске Крајине и мада је ископао бројна блага није се обогатио већ живи скромно, без струје и воде, јер никада није посегао за „крвавим златом”.

„Највише сам се обрадовао када сам нашао статуу Амора, бога љубави. А по овим брдима људи су налазили и ретке штитове, шлемове, судове... Највреднији је био златник Максимилијана Даје, ретка варијанта, вредан 55.000 марака, а човек је за њега добио 5.000 динара јер није знао праву вредност”, приповеда Саво.

Слушајући очеве приче, а и Спасојевић старији био је трагач, веома рано је кренуо да помоћу рашљи, виска а касније и детектора тражи предмете. Данас тврди да у овим брдима има блага за сто милиона трагача.

„Тада нису постојале банке, безбедности није било, једина сигурност је била у земљи.”

Саво вели да обично крене трагом приче коју чује гдегде.

„Од неких умних људи сазнао сам за бунар на једном салашу, кога је посетило 13 коњаника, а вратило се 12. Рашљама сам утврдио да је бунар дубине око 12,5 метара а да се на 11. метру налазе људске кости и преко њих камење. Претпоставка је да је војник у зид укопао посуду са благом а да су га онда убили његови како не би било сведока, јер је вероватно оцењен најлошији међу њима. Он ни данас није откопан, два брата и стриц су да се то уради. Али нећемо копати бунар већ паралелно поред, јер су паре постављене са јужне стране”, прича Саво.

Проклетство злата

„Још кружи легенда о двојици браће којима је отац оставио ћуп злата да поделе после његове смрти, али један је убио оца како би се што пре докопао наследства. То је проклето злато, сви су трагично настрадали. Једног брата је убила крава а други се убио”, каже Саво и успут додаје како уме да „спере” неко проклетство са блага, али ни он не може свако.

„Има овде у једном селу злато испод шљиве, човек на чијем је имању га не пипа, отац му се због њега убио. Можемо сада да одемо да га узмемо, али не бих успео да га оперем, јер када се због блага убије мајка ту не могу ништа.”

Вредно злато

Највреднија ископина из источне Србије потиче из Царске палате у селу Шаркамен. Ископавањима, која се врше већ 20 година, утврђено је да је ово меморијално здање настало крајем 3. и почетком 4. века и да је изградња на пола прекинута. Претпоставља се да је посвећен мајци римског цара Максимилијана Даје и да се са градњом стало због његове погибије или њене смрти.

У тумулу где су вршили чин апотеозе - спаљивања, односно сједињење с Богом, нађен је сет златног накита, 204 грама, који је изложен у Народном музеју у Београду јер у Неготину нема где да се чува.

Берза

Иначе, сваке суботе од 10 до 13 сати у Неготину се одржава берза где се скупљају нумизматичари из целе Србије, а интересовање показују и колекционари и из иностранства.

Геометар о Сави

О успесима Саве трачага сведочи и геометар Борисав Марковић, који је на захтев Српске академије наука ангажован на сталним радовима у налазишту Шаркамен, а радио је и на откопавању Гамзиграда. Иначе, геометри у археологији нису били заступљени, већином су то радили студенти.

„Свако брдо на два, три километара је било утврђење, како каже Саво. Њега сви знају као трагача, није се обогатио то се види, више је занесењак. Није златар, не скупља на велико као прави златари, које сем злата ништа и не интересује. Њега занима обична војничка фибула, прстенчић, ретка парица. Од давнина се бави тиме и отуда му знање, а када изађе на терен одмах дефинише утврђење. Каже да је доста прецизан у детектовању подземних објеката”, описује Марковић.

Он каже да је данас опала цена робе која се нађе, зато што су тиме масовно почели и да се баве Румуни поред Дунава.

„Доста робе појавило се са друге стране ове велике реке, људи не знају вредности нађених предмета и дају робу по нижим ценама. Метал детектори, који су делотворни до дубине од пола метра, појавили су се одавно и њима се завршава посао. Рашљама се могу наћи предмети и на већој дубини,  док је најбољи скенер, али је веома скуп. Иначе, квалитетна и ретка роба и даље држи цену”, истиче Марковић.

РИНА