Пољопривредник Рајко Станимировић, овакво време у априлу не памти. Под малином има 3.200 садница које су готово страдале јер су израсле доста због претходног лепог времена и сада је снег поломио и спаса нема.

Станимировић каже да су и засади шљиве претрпели оштећења, јер је снег поломио гране. Иста ситуација је и у суседном селу Јарменовци код домаћина Саше Савић који малину гаји на 50 ари.

По његовој процени штете је већа од 40 одсто, али то још није коначна цифра. Обзиром да је малина јако нежна и лако ломљива биљка, снег помешан са кишом умањио је скоро дупло овогодишњи род, јер је у пар наврата доста падао.

Савић гаји и шљиву, али штета од мраза још није видљива, међутим има поломљених грана. И око 240 стабла крушке у његовом воћњаку је претрпело оштећења. Купину гаји на 20 ари и за сада она је ову хладноћу
можда најбоље поднела.

Произвођачи су јако разочарани и кажу да држава мора преузети бригу о воћарима у оваквим ситуацијама.

Савић истиче да од осигуравајућих друштава нема вајде, јер они осигуравају само на град и мраз, снег нико не спомиње, а управо је он све ово изазвао. Он сматра да би требало груписати све као осигурање од временских непогода па како се где задеси, а не да се огради само на једно као да ми можемо знати унапред шта нас чека.

Они спас у оваквим ситуацијама виде једино у покривању мрежом, али под условом да кредити буду повољнији да би то себи могли да приуште у супротном принуђени су да зависе од временских услова и да свој уложени новац у скупу производњу изгубе на овакав начин.

ГЗС/М. Лазаревић