јер генерације Шумадинца и Златиборца одрасле су управо на сиру и кајмаку. Али, све чешће се може чути да ипак ови млечни производи и нису баш тако здрави, а ни неопходни у исхрани, па нутриционисти препоручују унос од 8 до 10 процената на дневном нивоу.

„То је отприлике једна шоља од двеста милилитара кисело-млечног напитка, или 100 грама сира и кајмака или другог млечног производа", казала је нутрициониста Соња Никаћевић. Она додаје да је важно знати и каквог су квалитета намирнице које уносимо, јер сир и кајмак нису као што су некад били.

„Пре су то били прави домаћи производи које су правиле наше баке и мајке, нису садржали никакве примесе, адититве, конзервансе, додатаке за арому и укус. Данас су сир и кајмак индуструјски производ и просто све те додатке садрже, и не можемо да их поредимо са некадашњим", додала је Никаћевићева.

Међутим, кад је нешто лепо и добро - ко још мери, па се увек нађе изговор да се сир и кајмак нађу на трпези.

„Поједини доктори нам препоручују да пијемо шумеће таблете, док други нам саветују што више млечних производа. Мој рођак из Ивањице који је дочекао
дубоку старост, на питање шта те је одржало толико дуго у животу, рекао мије само бели мрс", казала је Ранка Благојевић за агеницију РИНА, из Горње
Горевнице код Чачка.

Ипак, решење јесте у умерености јер само тада може се рећи да је вук сит, а овце на броју.

ГЗС/РИНА