у овом периоду је велика вероватноћа да наиђете на подмладак ових врста, због чега је важно да имате на уму да они нису напуштени, већ сигурно одмарају и чекају родитељe.

"У случају сусрета са дивљим животињама важно је знати да треба држати одређену дистанцу и не узнемиравати животиње, јер ће се оне саме повући. Посебно је важно да се при проналаску младих било које животињске врсте исти не дирају, не узимају у руке и не померају са места налажења, јер је мајка увек у близини и брине о њима, а често може бити агресивна како би их заштитила", истичу из Службе за заштиту и развој лова и риболова Националног парка Тара.

Фауну папкара Националног парка Тара донедавно су чиниле три врсте, што је, с обзиром на то да је овај ред сисара у Србији представљен са свега четири аутохтоне врсте, већ представљало завидан диверзитет. То су биле срна, дивља свиња и дивокоза. Однедавно, захваљујући реализацији пројекта насељавања европског јелена на подручју ловишта ЛУ ,,Ужице“ из Ужица, животиње пуштене у слободну природу су се брзо појавиле и на територији Националног парка Тара, па се сада о јелену већ може говорити као о стално присутној врсти, мада још увек у малом броју. Папкари обухватају врсте прилично сличних биолошких и еколошких карактеристика, првенствено у станишној и трофичкој преференцији.

"Све четири врсте папкара налазе се и у Националном парку Тара у статусу ,,заштићена дивља врста“. На простору Таре су широко распрострањени и могу се наћи готово свуда. Пролазак подручјем Националног парка Тара у раним јутарњим и касним поподневним часовима готово да гарантује сусрет са овим грациозним животињама и оне се могу видети у свом природном амбијенту. Дивокоза и у одређеној мери срна и дивља свиња имају за сада већи ловни значај", кажу у НП Тара.

Сваки посетилац Националног парка Тара треба да има на уму да се налази у станишту одређених дивљих животињских врста. Ради сигурности посетилаца препоручује се кретање у групи обележеним стазама.

ГЗС/ РИНА