Према дугорочној прогнози Републичког хидрометеоролошког завода Србије, лето се наставља и током овог месеца, који ће бити чак два степена топлији него што је то вишегодишњи просек за септембар. Тако ће донети просечну температуру у интервалу од 17 до 20 степени, док ће на планинама бити нешто хладније, те жива у термометру неће прелазити 15. подеок. Иако је преко потребна, киша ће у септембру падати само осам до десет, а на планинама од десет до 12 дана.
"Септембар у наредном периоду задржава топло време, изнад просека. Очекујемо смену сунца и облака, али остаје топло. У наредном периоду, температуре ће нас подсетити на тропске врућине па ће сутра бити око 30 степени Целзијуса, а у понедељак жива у термометру ће стићи до 34 подеока", рекао је Ђорђе Ђурић, метеоролог.
Те високе температуре, ипак, не би требало да нам “подгреју” наду, јер је, према речима нашег саговорника, тропски део године ипак завршен.
"Након та два “тропска” дана, долази нам кратко освежење са кишом и грмљавином, температура ће опасти, али ће бити у складу са нормалним вредностима, без јачег захлађења", објашњава Ђурић.
Претежно суво и топло време у септембру доноси и просечне максималне температуре од 24 до 36 степени Целзијуса.
"С обзиром на то да нема јачег захлађења у наредном периоду, лето ће нам и календарски званично потрајати", каже Ђурић.
Ипак, како је објаснио, већ сада по осетно хладнијим и пријатнијим ноћима и јутрима можемо закључити да је крај лета све извеснији.
Просечно топао и влажан октобар са собом доноси и такозвано михољско лето.
"На самом почетку октобра можемо очекивати неких три до пет дана када ће време бити сунчано, једно право михољско лето са температурама од 23 до 27 степени", прича Ђурић.
Средња максимална температура ваздуха у октобру биће изнад просека и то за око 0,6 степени. У Београду и широј околини средња максимална температура током октобра биће око 19 степени Целзијуса. Очекује се и мања количина падавина од просека.
Летње суше наставиће се током ране јесени, а освежење у виду падавина можемо очекивати почетком октобра.
"Утицај високих температура током летњег периода осетиће се месецима који следе, па ће тако током јесени бити чак од 19 до 26 летњих дана, док ће мраза бити највише 14 дана. Киша ће падати умерено, а само се у новембру очекује више падавина у односу на просек у већем делу земље", стоји у извештају РХМЗ-а, док предвиђају максималних 12 степени у новембру.
У односу на прошлу зиму, када су се екстремно ниске температуре задржале све до почетка пролећа, ове године нас очекује блага зима са средњим температурама од два до пет степени, а на планинама од минус три до један степен. Мраз ће се на тлу задржати скоро два месеца, док ће у брдско-планинским пределима та бројка износити око 80 дана. Киша и снег ће падати од 32 до 42, а на планинама до 50 дана. Зато, иако блага, остаје далеко од рекордера међу топлим зимама - 1989. године када је измерено чак 26,4 степена.
Екстремна хладноћа иза нас
У аналима хидрометеролошке личне карте Србије, претходна зима остаће уписана као четврта најсушнија и дванаеста најхладнија. Забележена су четири таласа хладноће, а превазиђени су бројеви ледених, мразних и дана са јаким мразом. Тако је на Сјеници забележена најнижа температура у току зиме 27,6 степени испод нуле. Једна од најхладнијих зима у већем делу Србије била је 1954. године, када је у Србији измерена температура од минус 38 степени.
Блиц
