предложе за председника Управног одбора Борца. Можете само да замислите каква је то част за мене, али сам од првог тренутка посвећен не успоменама, него великом, одговорном задатку да сви заједно, већ од вечерас, окренемо нову страницу клупске историје, казао је  Предраг Теофиловић – Тофија обраћајући се Скупштини ФК Борац  након избора на место председника УО.

,,Историја клуба не почиње од нас, нити је ово кућа без крова и без народа. Зато бих се најпре осврнуо на неке чињенице којима дугујемо неспорну пажњу.
Најпре, Борац је благодарећи овој и претходним градским управама добио нов стадион и управну зграду, и уређене терене у шта су уложене стотине милиона динара, као ретко где у Србији. То је нама дато на коришћење, али је саграђено новцем свих наших суграђана, па се тако и морамо односити према овој изванредној имовини, којој предстоји још само сређивање западне трибине. Дакле, са поштовањем, и као чуваркуће.

Дужност ми је, такође, да се макар са само неколико речи, као Борчев човек, захвалим једном човеку који је можда више Борчев него ја, господину Миленку Костићу, уваженом привреднику. За деценију ипо спонзорске улоге у клубу уложио је у његово живљење и деловање више од шест милиона евра из свог привредног друштва, извео клуб у Европу и заслужио да му се, у име Борца, каже хвала. И за то што је већ урадио, и за одлуку да и даље буде са нама, као финансијер.

Део заслуга за спортске резултате првог тима, који је 2008. на међународној сцени играо званичну утакмицу против некадашњег првака Европе Ајакса, има и дугогодишњи спортски директор Слободан Илић. Он најбоље зна с каквим се тешкоћама, поразима и победама суочавао из дана у дан, али му у летопису нашег клуба сигурно припада заслужено место.
А нама свима заједно, ево, удео је пала дужност да овај спортски брод усправимо и још једном докажемо да му оснивачи пре 91. године нису узалуд наденули име Борац.

Скупштина ФК "Борац", фото: Глас западне Србије

Раније сам, обављајући дужности генералног секретара или председника клуба, често размишљао да ли ће некад доћи дан, и нисам веровао да хоће, да неко од бивших фудбалера Борца постане градоначелник Чачка. Сад се то, на срећу, обистинило, и сигуран сам да ће Милун Тодоровић, уз све његове прече дужности и обавезе, сваког дана да буде 100 одсто уз Борац и уз ову управу. Такву чињеницу би, за почетак, пожелео сваки клуб у Србији. Од њега очекујемо подршку, помоћ и савете а у име будуће управе могу да обећам да ћемо му узвратити даноноћним, марљивим и поштеним радом. Да нико у граду не може да упре прстом у клуб.

Поред свакодневне делатности које прате Борац као један од најпознатијих српских фудбалских клубова, а то су тренинзи, припреме и такмичења,   
настојаћу да у сваком тренутку пред собом имамо и неколико задатака који се не могу решити за дан, два или само једну годину.

Дужни смо, најпре, да повратимо ауторитет Борца у Чачку и Фудбалском савезу Србије. Отишли бимо у велике приче ако вечерас будемо тражили разлоге зашто на утакмицама суперлиге на овако лепом стадиону нема ни хиљаду посматрача а број продатих улазница мери се углавном са неколико стотина. За то истраживање било би нам потребно много времена, али за почетак бар знамо да се игром првог тима, општим понашањем и атмосфером на овом стадиону увек морамо представљати као господска средина, као прави Чачани.
Исто важи за односе са српском кућом фудбала, Фудбалским савезом, који су у претходном раздобљу осцилирали, од добрих до никаквих, па смо доспели на странице штампе као клуб који увек некоме нешто дугује и због тога буде прозиван од стране форума у Савезу. Решавање тих односа узимам као свој посебан задатак, јер сам својеверемено годинама био потпредседник Фудбалског савеза Србије и познајем личности, прилике и обичаје у тој асоцијацији.
Следећи задатак је отварање клуба према својим бившим играчима. Они који су деценију или чак две носили црвено – бели дрес на овом стадиону крај Западне Мораве увек ће бити добродошли у нашим новим просторијама, ма одакле путују и какве вести да носе, макар да само попију кафу и попричају са друговима које нису дуго видели.

Даље, посебно тежак и дуговечан, али увек захвалан посао чека нас на обнављању некад чувене Борчеве омладинске школе. Из ових или оних разлога наши младићи данас играју, на жалост, другоразредну улогу у омладинском фудбалу Србије, губе бараже за виши ранг и силом прилика настављају да се такмиче у друштву оних фудбалских средина које нам објективно нису дорасле.
Међутим, мора се истаћи да је до нарочитог пада такмичарских резултата омладинске школе дошло у две последње године, што се поклапа са општим стањем у клубу. Али, руку на срце мора се рећи да су тренери млађих категорија и сви који им помажу у раду уложил безграничан напор да ту Борчеву децу доведу до већег ранга. Али, доћи ће једном и то време.

Међутим, и ту неминовно следи велика обнова: деца и млађи играчи нису и не смеју бити проблем овог клуба, већ понос и Борца и Чачка. Као председник борићу се да за њих увек буду спремне и лопте и тренери и чајеви, макар се штедело на другој страни. И не желим и нећу обећавати да ће све то да се промени до прекосутра, и бићу задовољан ако се напредак у раду наше школе уочи тек за годину, две, или пет. Зашто за пет? Па један петлић проведе у млађим категоријама осам или чак десет година, и трудићемо се да стасава у нормалним условима и машта о дресу првотимца.
Затим, основно правило у материјалном пословању за време Управног одбора којег ћу ја предводити, биће да се троши само онолико колико се има. Надам се и уверен сам да смо сви одговорни и озбиљни људи, а то је и дужност свих нас, да сачувамо образ и име, макар по цену неког пораза или резултата. Уз све то, неизбежна је одлука, која се у друштву озбиљних људи претпоставља али хоћу намерно да је поменем, да се све време послује у складу са законом и прописима ове државе, јер друкчије не желим да радим нити ми је потребан ичији савет у том погледу, данас кад имам 67 година.

Чланови Скупштине, драги пријатељи Борца и уважени гости: морам да вас упознам и са чињеницом да је клуб тренутно у великим финансијским проблемима који се не могу решити неким мађионичарским потезима. Међутим, и поред таквих невоља, радује ме чињеница да су људи који данас воде овај град, дакле политички прваци Чачка, на челу са градоначелником Милуном Тодоровићем и народним послаником Остојом Мијаиловићем, спремни да уложе све своје знање и труд како би се бар део проблема решио у што краћем року, да би Борац могао да одговори својим основним обавезама А то су фудбалско и животно васпитање младих људи из ове, дакле чачанске средине, и часна борба за бодове од стране сениорског тима, са игром и понашањем који ће служити за пример, пред навијачима за које је овај клуб био, а сигуран сам да ће и остати, кућа увек отворених врата.

Честитам избор новим члановима Скупштине клуба, и руководиоцима, легендама Борца Предрагу Кулашевићу Гагилу и Растку Драгићевићу Рацу, који ће бити на челу Скупштине у наредном четворогодишњем раздобљу. То су моји спортски и животни пријатељи, познајем их као људе и зато сам сигуран да ће ми пружити велику подршку, јер је Борац нераскидиви део њихових живота.
И свој сам, на неки начин, подредио фудбалу, и хвала мојој породици што је умела то да разуме”, казао је Теофиловић у свом синоћњем говору обраћајући се Скупштини Борца.

Глас западне Србије