потрошачима да роба која им се продаје као органска стварно таква и буде, најавио је руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде Бранислав Ракетић.На тржишту се дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње продају као органски, фото: Илустрација
У Србији се на мање од један одсто пољопривредног земљишта гаје органски производи, што је веома мало, будући да се у неким развијеним земљама, као што је, рецимо, Аустрија, тај проценат креће око 20, рекао је он недавно учествујући на онлајн радионици пројекта „Будућност српске индустрије хране” у организацији Асоцијације за промоцију српске хране. Додао је да се у нашој земљи овом врстом производње бави око 7.000 углавном малих произвођача.
– Органска производња биће све значајнија. Такви производи највише се извозе у земље Европске уније и извоз је вредан око 25 милиона евра. Уважавајући то, Министарство пољопривреде је повећало субвенције и гледаћемо да се оне још повећају, да направимо диверсификацију, то јест да подстицаји по хектару не буду исти за производњу свих врста органских производа – рекао је Ракетић.
Навео је и да се на тржишту дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње продају као органски. Оценио је то као озбиљан прекршај, који се нарочито дешава на зеленим пијацама. Ракетић је најавио и да ће са једном ИТ кућом бити направљена база за органску производњу како би се она заштитила и потрошачима помогло да роба која им се продаје као органска стварно таква и буде.
Пандемија је значајно променила навике потрошача који се окрећу здравијој храни. Ово отвара могућност и за малверзације, будући да на домаћем тржишту остаје свега око један одсто органских производа.
У удружењу „Сербија органика”, које окупља велики број произвођача, кажу да органске производе није могуће визуелно разликовати од конвенционално узгајаних. Црвљиве јабуке или квргаво воће нису органски производи. То је честа заблуда купаца коју потхрањују и поједини пољопривредни произвођачи, истиче удружење на свом званичном сајту, одговарајући на нека од најчешћих питања потрошача.
Такви производи углавном немају везе с органским, пре се може рећи да су то запуштени, у најгорем случају – погрешно третирани производи.
Како објашњавају, органски производи углавном изгледају репрезентативно, мада то зависи и од сортимента, климатских услова. Мирис и укус су им често интензивнији због повећаних садржаја неких материја, као и због коришћења локалних, аутохтоних сорти које имају такве карактеристике.
Ипак, једини доказ да купујете домаћу органску храну јесте то да она поседује сертификат. Ово је гаранција да је она произведена према законским стандардима, а регулатива налаже произвођачима да производе јасно обележе националном ознаком за органску храну.
Ако таквог знака нема, већ се наводи само „био”, „еко” или „органско”, то значи да није у питању контролисан и сертификован производ.
Од 2010. до 2018. површине на којима се узгајају органски производи повећане су са 5.800 хектара на 19.200. Сматра се да су и веће јер не постоје званични подаци о површинама са којих се сакупљају шумски плодови – дивље јагодасто воће, печурке и лековито биље.
Произвођачи органске хране у Србији средином ове године имали су прилику да конкуришу за субвенције које су увећане 400 одсто у односу на 2019. и износе 26.000 динара по хектару. Тако они сада добијају око пет пута веће износе од оних који припадају ратарима и осталим произвођачима биљне хране у конвенционалној производњи.
ГЗС/ Политика
