која ових дана обилазе куће у свом крају а од домаћина добијају поклоне.

Старији мештани се присећају како је некада изгледала Бела недеља, па препричавају:

„Целе седмице се маскира и обилази село, али недеља је најважнија. Ми смо раније ишли и у суседна села, сакупи се нас неколико, певамо, смех, шала. Дарују нас оним што се има у кући, најчешће је то била сланина, јаја, по неки слаткиш, воће. Добијали смо и по неки динар углавном у металу, ваља се тако. На крају дана се деле сакупљени поклони, срећи тад није било краја. Сада због овог вируса и то се доста променило, деца не могу да се окупљају у већем броју и да шетају по селу, него ето тако мало у комшилуку чисто да сачувају обичај“. 

Најмлађи и данас од заборава чувају обичаје везане за Белу недељу. Различити костими и шминка јаких боја и даље су актуелни.

Фото: ТопПрес

„Једва чекам да дођем из школе и да са другарима идем у маскирану шетњу. Маме и баке нас облаче и то су углавном њихове ствари које нама никако не стоје добро али то и јесте циљ да будемо што више маскирани како нас нико не би препознао. Највише добијамо слаткише и јаја, по некад се деси да се падне јер  ове хаљине су дугачке,  па да се по неко јаје и разбије али ипак на крају дана имамо пуну корпу дарова“, поносно каже  Никола.

У селу Загорица код Тополе Анђела, Милан и Магдалена посетили су своје комшије и многима измамили осмех на лице.

„Да бих све било по пропису за разлику од ношења маски они су имали чарапе преко лица, успели су да сачувају обичај а и да насмеју људе у овом тешком периоду. Њихову креативност наше комшије су даривале разним слаткишима, воћем, јајима, а ту се нашао и по неки динар“, рекла је Весна Милојевић.

ГЗС/ TопПрес