дугодишњег новинара „Чачанског гласа“.
Књига се појавила крајем прошле године у тиражу од 200 примерака, а већ, на понос Ивањице, нашла је пут до својих читалаца.
Грађу за тридесетак породичних повести и исповести са богатом фото-документацијом зналачки и крајње посвећено, неколико година је истраживала, сабирала и објављивала у рубрици „Из породичних албума“.
Сви ти животописи, повести и исповести омеђени бројним ратовима и бунама, осветљавају животе и дела људи потеклих са овог историјског и географског простора те успостављају трајан мост између предака и потомака.
Осим документованог, ова књига има образовни и васпитни значај.
Управо ту димензију ове књиге која плени емпатијом и драматиком, свеобухватно је анализирала , професор књижевности Данијела Микић Ковачевић, која је у својој беседи сликовито представила тадашњу српску интелигенцију која из ратне, сиромашне и опустешене Србије стиже на школовање у светске метрополе, али притом не заборавља своју родну варош и Србију.
Одломке из књиге који оживотворују Недељка Кошанина, Кирила и Владислава Савића, Михаила и Радомира Константиновића, Драгомира С. Поповића, Миливоја и Божидарке Филиповић читала је Маријана Лазић. Ивањички времеплов је породична хроника знаменитих породица која аутентичносведочи каква је била српска интелигенција (трговци и градидељи, научници, лекари, учитељи и професори, народни посланици...) крајем XИX и почетком XX века. Књига је апотеоза Јавору, Голији и горштацима који се рађају подно ових планина. „Људима који се рађају на Голији не доликује да кроз живот иду погнуте главе и смкнутог лица, јер их ова планина обавезује на непрестану борбу и уздизање“, записује Вишњићева у уводном делу књиге.
Фото: Градска библиотека Чачак
На крају вечери Љубиша Ћирковић је прочитао своју аутентичну причу „Како је поп Кићо преживео 45-ту“ (објављену у овој књизи). Програм је водила Милица Баковић. Видео презентацију сачинили су Владимир Симић и Александар Вукајловић.
Уз захвалност Библиотеци, учесницима и публици, Емилија Вишњић је нагласила да је бављење
Ивањицом и Ивањичанима за њу имало лични значај и доживљај, јер, трагајући за туђим прецима, обогатила је сазнања о својим Вишњићима који потичу са Јавора.
Глас западне Србије
