током НАТО агресије на Југославију 1999. године, пишу данас "Вечерње новости".
Како наводи лист, идеја је да комисија "стартује" до 24. марта, на годишњицу почетка бомбардовања, а биће формирана одлуком Владе Србије, која ће обезбедити и средства за њен рад. Како објашњавају "Новости", структура ће се заснивати на вертикалној организацији - од локалне полицијске станице и војних одсека, до гробаља и црквених парохија.
У министарствима, посебно војном и МУП -а, као и ВБА и БИА, и на нивоу покрајине и локалних самоуправа, биће формиране радне групе за истраживања, које ће имати сараднике и привремена радна тела.
Сви они ће бити "под капом" државне комисије.
Ни после две деценије не постоји тачан списак свих жртава, а процене су да је од 24. марта до 10. јуна 1999. погинуло између 1.500 и 2.500 људи, а око 6.000 рањено.
Међутим, њихова имена нико није пописао, нити направио јединствену базу података. За сада се зна да је за 78 дана агресије погинуло најмање 79 деце и 754 припадника Воске и МУП-а.
Уколико би се посматрао период од 1. јануара 1998. до краја бомбардовања, убијено су 1.002 припадника војске и полиције.
За 11 недеља свакодневних ваздушних напада, НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.
Уколико би се иницијатива Председника Вучића о званичном утврђивању броја жртава НАТО бомбардовања из 1999. године спровела, то би био први пут да је држава озбиљно пришла попису жртава у последњих 100 година, рекао је данас историчар Предраг Марковић.
"Јер Србија није пописала своје жртва ни из једног рата прошлог века", истиче Марковић за Танјуг и додаје да то види као непоштовање људи а који су пали бранећи и борећи се своју земљу.
Он сматра да је званични пописа изостао, између осталог и због жеља за манипулацијом бројем жртава.
"Бројевима се манипулисало на разне начине у жељи да се постигне овај или онај политички циљ, а пописивање тачног броја жртава је заправо уношење рационалности и објективности у схватање историјских догађаја, као што је бомбардовање из 1999. године", рекао је Марковић за Танјуг.
Према његовим речима, шездесетих година прошлог века био је један покушај пописа жртава Другог светског рата, али је, каже Марковић, тај покушај пропао због политичких сукоба који су настали око пребројавања.
Када је реч о пребројавању српских жртава НАТО бомбардовања, Марковић истиче да то не би требало бити превише тешко, јер од тада није прошло много година, све жртве су документоване, а војска и полиција имају евиденцију својих жртава.
Тежи део ће представљати, наводи Марковић, пописати жртве које су погинуле после рата и окупације Космету, када су, каже, заштитом међународних сила албански екстремисти убили на стотине Албанаца, Срба и Рома.
Наводи да се за попис тих цивилних жртава на Косову и Метохији може користити материјал из Специјалног суда за злочине такозване Ослободилачке војске Косово (ОВК) који се користи за суђење против припадника те војне формације.
"Има још један проблем, доста крупан, а то је неколико стотина албанских жртава од америчког бомбардовања, рецимо колона повратника Албанаца на путу Ђаковица - Призрен, који су убијени америчким бомбама. У том случају, тешко је установити тачан број жртава", рекао је Марковић.
Упитан да ли ће после других безуспешних иницијатива пописа жртава ова уродити плодом, Марковић оцењује да ако држава стане са својим ресурсима из тог подухвата, онда, истиче, то неће бити проблем да се заврши до краја.
На питања да ли би попис жртава из 1999. године могао иницирати и попис и српских жртава из осталих ратова прошлог века, Марковић каже да је за Први светски рат скоро немогуће установити тачан број, али да постоје неке комисије и тела која то покушавају.
"Други светски рат је изузетно компликован, поготово за Србе у НДХ установити број жртава, а за централну Србију и Војводину то већ није толики проблем", наводи Марковић.
Влада би на основу иницијативе председника Вучића, по писању медија требало да донесе одлуку о формирању комисије за попис жртава Нато бомбардовања 1999. године ,а комисија би требало би да почне са радом 24. марта, на годишњицу почетка бомбардовања.
ГЗС / Танјуг / Новости
