добру зараду,
пишу Вечерње новости. Однедавно, поједини
градови у сарадњи са две банке, Интеса
и Уницредит, издали су обвезнице за
финансирање више пројеката, а камата
на евре коју нуде износи шест одсто
годишње. Ако се купују записи државе
зарада је од 2,5 до 3,5 одсто такође на
годишњем нивоу.
То је знатно
више од банкарских камата, које тренутно
код већине банака износе од 1,25 до 1,50
одсто и имају тенденцију пада. И на тако
мали принос плаћа се порез од 15 одсто.
Код динара камата је већа - око осам
одсто и нема пореза, али наши грађани
врло мало штеде у домаћој валути.
Поједини градови
уз помоћ банака емитују вредносне
хартије за финансирање локалних
самоуправа, односно њихових одређених
пројеката. То су до сада учиниле Интеса
за Шабац и Уницредит за Стару Пазову.
Једна обвезница вреди 10.000 динара,
обрачунато у еврима. Грађани мало знају
о овој врсти штедње, али су, ипак, записи
који су до сада емитовани продати.
"Отвара се
једно ново тржиште за штедњу која доноси
бољи принос него у самим банкама. То је
новина на нашем тржишту, али у свету
постоји одавно. Такође, овај вид штедње
је добар за крупне штедише, односно на
већим износима се више и заради. Код нас
ово тржиште тек оживљава, за сада је
мали број градова, односно банака које
емитује обвезнице. Грађани који желе
да на овакав начин штеде требало би да
имају мало више финансијског знања",
каже Ђорђе Ђукић, професор на Економском
факултету у Београду.
Како кажу у
Интеси, постоји велико интересовање, с
обзиром на то да је ово нови производ
на нашем тржишту, а грађани су инвестирали
25,67 милиона динара, док су фирме купиле
обвезнице у вредности 374,3 милиона динара.
Такође, са овим записима може да се
тргује и на берзи.
Када су у питању
обвезнице државе, ту улози, према
прописима, морају да буду већи. Да би се
уопште дошло у посед записа, потребно
је да се уложи најмање 5.000 евра, или
500.000 динара. Односно, купац минимално
мора да купи запис у тој вредности.
За записе у
еврима годишња камата је сада 2,5 одсто
а код динара 8,4 одсто. За дугорочније
записе камата расте. Тако се, рецимо, за
евро уложен у записе на две године добија
3,5 одсто. Та камата добија се по року
доспећа као и штедња. Записи долазе на
наплату када истекне рок на који су
емитовани.
С обзиром на то
да огромна већина штедиша на прво место
ставља сигурност, куповина акција и
улагање у инвестиционе фондове за њих
није баш нешто што обећава сигуран
приход на дуге стазе. Али то је могућност
која доста пружа. Ради се о трезорским
записима, које емитује Република Србија.
Камате су 2,45 одсто годишње код
еврообвезница, а око 8,4 одсто код
динарских. Пореза овде нема не само за
динаре већ ни за хартије номиноване у
еврима.
Извор
– Где инвестирати/ Вечерње новости