која нам је потврђена од појединих, водећих привредника у граду. Организована хајка против власника „Ауто Чачка” потекла је из кабинета градоначелника уз помоћ саветника с којима је повезан уским личним интересима, и има три циља:
1. Да се скрене пажња јавности са тајанствене магистратуре Војислава Илића и та тема је брзометно заташкана, на тај начин што ће се на тапет ставити Костић као најбогатији Чачанин. Градоначелник Илић никад није изашао пред јавност да би објаснио шта је магистрирао, где и кад, већ је мистериозно техничким лицима најпре у „Градцу” где је био запослен, а затим и на телевизијама где се сада потписују његове видео изјаве, наређено да испред имена обавезно ставе мр.
Универзитетски професори у Чачку тврде да је Војислав Илић најпре намеравао да се упише на трећи степен Техничког факултета у Чачку и да ту магистрира, али му је на факултету речено да би то било исувише за овај град.
Илић се месецима не појављује пред новинарима на конференцијама за штампу, јер зна да би сигурно било постављено питање његова фантомске магистратуре и лањске посете компанији „Даглас” у САД која је угашена пре 17 година, а камере су, уствари, забележиле, како мезети прасе у некој гаражи код Чикага.
2. Други разлог за напад на Костића је његово одбијање да својим новцем и даље финансира фудбалски клуб Борац, чиме ће се та брига овако или онако превалити на градско руководство, а у крајњој линији, као и увек до сада, на народне паре из буџета Чачка. Реч је о износу од око 500.000 евра годишње.
3. Трећи разлог јер пресељење царинског плаца са простора фирме „Лаке ауто” на Костићев посед у Коњевићима.
У овом нападу, улоге највећих градских бораца за слободу и правду поверене су, да би све изгледало као изворно незадовољство поштених грађана, једном одборнику који се пре неколико година јурио са Илићем по својим просторијама и по Полицијској управи и другом, који је у исто време, у Градској скупштини одржао најбољи говор који је икад забележен, залажући се да Војислав Илић добије Децембарску награду Чачка због неспорног поштења.
Мешетари и преливоде
Оно што је такође намера закулисних политичких радњи са актерима чијих сплетки би се свако честит постидео, је покушај дискредитације Гласа западне Србије, приписујући овом порталу разне епитете којима се служи само неколицина политичара. Или, боље речено, јахача на народној муци чији смо сви жртве више деценија. Очигледно је да им смета велико поверење које ужива ГЗС.
Занимљиво, поред најављених тужби одборника Александра Максимовића, на нашу адресу стигла је и његова жалба Савету за штампу. Ту би требао да нам пресуди његов пајтос, чувени одборник ЛДП-а који пуца од новинарског умећа и објективности иако је годинама истовремено и политичар, Стојан Марковић, и одборник који је то све радио до пре пар месеци када је Агенција за борбу против корупције саопштила да је у сукобу интереса. Уверени смо да је он то све радио из љубави према народу. Тужбама и сплеткарењима, покушавају да уруше сада већ најјачу медијску кућу у овом делу Србије, која је то постала само захваљујући нашој упорности и даноноћном раду.
Такав ГЗС смета им јер нећемео да прећутимо муку овог народа који је на ивици егзистенције, понижен, обесправљен и опљачкан.
Смета им што не желимо да учествујемо у монтираним хајкама против људи које они означе ,,лошим момцима” , конкретно против Миленка Костића. Да се разумемо: ако државни органи пронађу или установе кршење закона, ма ко да је у питању, истог тренутка биће објављено на ГЗС. Али, ту пресуду не могу изрицати они који чекају иза ћошка и вичу ,,држ`те лопова”, а кад пропадне прича моле да попију са њим пиће на тераси „Пролећа”.
И на крају , зарад грађана и наших читалаца још једном истичемо: Глас западне Србије је власништво свих оних који нас прате, читају и верују у наш поштен однос према послу и свима онима који у јавности виде последњу сламку спаса.
Спасенија Цана Бабовић
Глас западне Србије би до краја ове године требало да се пресели на другу локацију у центру града, коју је изнајмио и приступио њеној адаптацији ради промене црепа, сређивања зидова, надстрешице и подова. Наши „душебрижници” одмах су интервенисали, и као што то увек раде из потаје и иза ћошка, поднели пријаву инспекцији. И овог пута показали су своје карактерне особине, јер су у, гле чуда анонимној пријави, као што то већ одавно раде, ставили неколико лажних потписа и потписали име чувеног народног хероја Спасенију Цану Бабовић. Кухиња и подле особине јако препознатљиве, зар не? Па зар је могуће да се у Чачку црепљика не може заменити без њихових подлих играрија. Међутим прерачунали су се, објекат има чак и употребну дозволу, а саграђен још 1939. , урушен у великој мери, насељен угинулим животињама. Било је за очекивати да кажу хвала богу да ће неко то ругло уљудити, али десило се обрнуто. Али и то је доказ да овој редакцији нико ништа није поклонио, и можете наше новинаре и сниматеље наћи како данима избацују ђубре на 20 метара од опшинског прага. Због тога смо и своји и независни, а ви поштовани анонимуси не брукајте име једне честите жене која је ушла у историју по човештву. Ако имате нешто да кажете, бар Гвоздена Николића није тешко пронаћи.
Ово је пример као поједини људи злоупотребљавају и малтретирају све око себе, од урбанистичке управе и инспекција, па до обичних грађана.
Гвозден Николић
Уредник и власник Гласа западне Србије