Због тога се све измене и допуне прописа који се односе на овај порез пажљиво припремају и примењују.
На снагу је 15. октобра, мада не у целини, ступио Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност.

Одредбе које се односе на нова пореска ослобођења и овлашћења се већ примењују, а други део измена почење са применом од 1. јануара 2020. године.

Врло битна промена односи се на место промета добара и услуга код продаје јела и пића за конзумацију на броду, у авиону или другој летелици, или у возу. Местом промета ће се сматрати место одакле је, на пример неки авион кренуо. То значи да ће се, уколико авион полази из Србије, сав приход од пореза на продату храну или пиће који се у њему продају, сливати у нашу државну касу.

Друга веома битна ставка односи се на поправке у гарантном року. Након измена, пореско ослобођење важиће и за поправку апарата у гарантном року, не само са замену, као што је сада случај.

Потрошачи који немају пребивалиште нити стално боравиште у Србији имају право на враћање ПДВ-а за робу купљену у нашој земљи. Вредност за остваривање тог права сада је упола мања и уместо 12.000 динара, односно 100 евра, сада је 6.000 динара, односно 50 евра, а у ту суму је урачунат и ПДВ.

Промењено је и време за које се може остварити повраћај ПДВ-а јер се до сада то право могло остварити у року од шест месеци, а сада је рок продужен па се рефакција, што је стручан назив за то, може тражити у року од 12 месеци.

Законским одредбама прецизније је одређено и ко је дужник. Закон прописује да је прималац, а не пружалац услуге, дужан да обрачуна ПДВ на рачун који добије. Међутим, ово је применљиво само ако су обе стране у систему ПДВ-а. Довољно је да онај који пружа услуге провери у регистру ПДВ обвезника статус свог пословног партнера. Ово ће посебно добро доћи компанијама у грађевинској индустрији.

Стручњаци сматрају да ће ове новине позитивно утицати на привреду, али и на слику о фискалном систему Србије.

ГЗС/Б92, Дневник