паприка и парадајз… Сав труд вредних сељака постане безвредан за само 20 минута. Једини начин да произвођачи спавају мирно и не гледају у небо молећи се Богу да града не буде, јесте постављање противградне мреже над засадима.

Многи од ове намере одустају јер сматрају да је постављање противградне мреже на њихово имање – луксуз који себи не могу да приуште! Да ли је то заиста тако и колико ова заштита конкретно кошта објаснио је Миле Радисављевић, власник фирме “АТП Ирригатион”.

“Цена по хектару, уколико је парцела правилна кошта око 15 – 16 хиљада евра. То подразумева најквалитетнију мрежу и стубове. Наша препорука је где год за то има могућности да се поставе дрвени уместо бетонских стубова”, каже Радисављевић и додаје каккве карактеристике треба да има најбоља противградна заштита.

Миле Радисављевић, власник фирме “АТП Ирригатион”, Фото: РИНА

“Мрежа треба бити са што више килоленглија, дебљина нити не сме бити мања од 0,32 милиметра јер то обезбеђује да мрежа задржи велику количину леда”, наглашава Радисављевић.

Иако није јефтина, Радисављевић каже, да противградна мрежа кроз неколико година саму себе исплати.

“Гаранција је од осам до десет година, али у пракси она опстаје много дуже. Имајући у виду колике су штете од града сваке године, постављање противградних мрежа се вишетруко исплати”, рекао је Миле.

Да миран сан пољопривредника нема цену, показује и пример Животе Бајкића из села Влашки до, који је годинама био у великом минусу због штете коју му је константно причињавао град.

“Убијао је сваки засад. Пшеницу, кукуруз и јабуке. Ретко смо шта могли да зарадимо. Кад смо се одлучили да засадимо боровнице, улог је био велики и нисмо смели да ризикујемо, па смо одмах поставили противградну мрежу”, прича Живота и каже да се врло брзо уверио да та инвестиција није била погрешна.

“Дан уочи почетка бербе, град је опустошио цело село, међутим наши засади су остали нетакнути и брали смо следеће јутро као да се ништа није десило”, изјавио је Живота.

Живота Бајкић, фото: РИНА 

Да би се пољопривредницима олакшало, држава даје субвенције за постављање противградних мрежа.

“Сходно великим штетатама које наши грађани трпе сваке године, они имају право да аплицирају за субвенције како би лакше купили противградне мреже и тако обезбедили своје засаде. Локална самоуправа субвенционише трошкове до 50 процената без ПДВ, максимално до 500, 000 динара. Сви произвођачи могу да се пријаве у канцеларији ЛЕР-а, а конкурс траје до утрошених средстава”, рекао је за агенцију РИНА Милан Лукић, члан Градског већа у Чачку задужен за пољопривреду.

РИНА