и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време.

Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума. Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране.

Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду. Првомајске прославе у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у селу Дубона, код Младеновца, две године касније. У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак у природу.

Празник рада је током дугог послератног периода, најмасовније обележаван у социјалстичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.

Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања незадовољних радника, чији положај, због економске кризе, постаје све тежи.

У Београду се 1.маја одржава неколико протеста.

Аутор: Танјуг