Видова у подножју Каблара, где је 1930. на овај свет дошао Мирослав Гавриловић, никад није имала богомољу јер је село мало – 114 душа – а трудом око овог богоугодног дела руководи одбор за изградњу храма, којем је на руци парох овдашњи Јован Марковић.
Обезбеђено је земљиште за храм, дар Драгана Љ. Гавриловића из Видове, и за изградњу добијен благослов епископа жичког Јустина. Пројекат цркве учинио је професор Крагујевачког универзитета др Милош Радовановић, такође уз благослов владичански.
– За изградњу храма и звонаре урађена је сва потребна пројектна документација предвиђена законом и добијена грађевинска дозвола Градске управе за урбанизам у Чачку. Тренутно су у току прикупљање понуда за избор извођача и припреме око почетка радова, планираних за рано пролеће. У овим пословима нарочито се заузео члан одбора за изградњу Слободан Ковачевић Бобан из Видове – каже професор Радовановић за „Политику”.
Простор за изградњу храма јесте на брегу са десне стране реке Каменице, на потезу Регово, 12 километара од Чачка, северозападно. Само црквиште је на источној падини Каблара, око 300 метара од реке.
Планом је, поред храма и звонаре, предвиђена и изградња конака, у неком другом кораку.
При изради пројекта посебно се водило рачуна да се задовоље сви канонски и литургијски захтеви потребни за српски православни храм. Пројектован је по узору на цркве брвнаре грађене у Србији у доба османске владавине и око устанака. То није копија ниједне богомољске брвнаре из тог времена, већ су оне само помогле пројектанту као надахнуће за стварање ововременог здања, које везу са наслеђем баштини на нов, стваралачки начин.
– Припремајући се за овај задатак до појединости сам проучио наше старе цркве од брвана, тражећи ту главне одлике, елементе, пропорције и посебно дух и религиозност Србије тог доба. Тек на основу таквог сазнања приступио сам изради једног скромног црквеног објекта од дрвета, примереног сеоској средини и месту где ниче, нашем времену и потребама.
Храм у Видови замишљен је као једнобродна грађевина са куполом и малим анексима (певницама) на јужној и северној страни, тако да основа има облик крста. У функционалном погледу црква ће се састојати од улазног трема, наоса – простора за вернике, олтарског кутка и галерије за хор. Богомоља у Видови скромних је одлика: дужина без трема 12,70, са тремом 15,80, ширина главног брода 6, а са бочним анексима 8,80, висина до врха куполе 12, до врха главног брода 7,70 метара, а укупна корисна површина 82,45 квадрата.
Изнад средишног дела храма, на пресеку главног и бочног брода, планирана је купола распона око 2,2 метара. Кров ће имати сложен облик и већи нагиб по узору на цркве брвнаре и велику стреху, ради боље заштите од кише и снега. Покриће је бојени лим у облику шиндре.
Ова божја кућа биће саграђена са скелетом од дрвених стубова и греда, са зидовима од дрвених хоризонталних талпи (брвана) дебљине осам центиметара. Главна носећа конструкција објекта је планирана у систему ојачаних дрвених двојних вешаљки, без стубова у простору храма. Куполу ће носити дрвена конструкција ослоњена на четири ојачане двојне вешаљке са унутрашње стране, постављене у виду решетки. Купола цркве је такође планирана од дрвета, са кубичним постољем и осмоугаоним тамбуром. Галерија у храму ће исто бити саграђена од дрвета, а плафон у виду лучног свода од дрвених дасака.
Посебна пажња при обликовању објекта усмерена је на композицију, односе маса, пропорције и обраду детаља. Главна маса објекта има облик издуженог крста чији су кракови покривени стрмим двоводним крововима, а њен источни део у облику половине купе. Акценат здању даје дрвена призматична купола, са кровом у облику осмостране пирамиде, али обликована на савремен начин.
Звонара је замишљена као посебан објекат северозападно од храма, а северно од улазног трема цркве. Основна концепција и облик такође су настали по узору на наше старе дрвене звонаре, грађене у неким српским манастирима и сеоским црквама. Она не представља ниједну њихову копију, већ су само послужиле као путовођа за ововремено обликовану дрвену звонару, прилагођену новим потребама и начину градње у 21. столећу.
У приземном делу звонаре планирана ја продавница свећа и црквене штампе (7,50 квадрата), а са јужне стране према храму горионик и простор за паљење свећа са надстрешицом. Приземни део звонаре градиће се од класичног чврстог материјала, бетона, камена и опеке, а горњи од дрвета. Врх звонаре ослањаће се на дрвене стубове и греде са потребним укрутама, али обликованим на мало савременији начин. Пројектом је планиран четвороводни кров на врху звонаре и надстрешице изнад сваке етаже.
– У архитектонском погледу, при изради овог пројекта трудио сам се да остварим везу са најлепшим сличним узорима српске црквене архитектуре. Посебно се при изради пројекта водило рачуна да се и црква и звонара својим масама, обликом, али и примењеним материјалима и бојама уклопе у околни простор и амбијент, али и остваре религиозност – истиче др Радовановић, професор и архитекта.
Црква у Видови подиже се прилошки, као и већина наших храмова, рекоше да је за ово дело потребно око 9,5 милиона динара. И казали су нам да ће тек кад посао буде приведен послетку објавити коме је свецу храм посвећен.
Иначе, тројица потоњих српских патријарха духовним стопама припадали су чачанском крају. Његова светост Герман (Хранислав Ћорић), који је на челу СПЦ био од 1958. до 1990, службовао је као парох (1927 – 1931) у Миоковцима 12 километара северно од града, и предавао веронауку у чачанској Гимназији. Наследио га је патријарх Павле (Гојко Стојчевић), замонашен 1948. у Благовештењу, у Овчар Бањи код Чачка. Од Миоковаца, преко Видове до Овчар Бање, горским беспутом има само око 15 километара.
Извор: Политика, Г. Оташевић
