од раније и у Немачкој и Енглеској, потрошачима пакују робу у папирну амбалажу произведену у Чачку. Тако су графичари са обале Западне Мораве наставили низ добрих новости из овог колектива, чији су власници Јан Петерсен из Шведске и Ненад Батало из Вршца – доноси данашња „Политика” у штампаном издању.
- Само европска продуктивност може да нас сачува у овој утакмици, и за сада држимо корак са велики светским произвођачима амбалаже. Имамо неколико машина које се не гасе 24 сата, можда дан или два у години ради ремонта, и младу и добро обучену радну снагу, и благодарећи томе 60 одсто производње у прошлој години продали смо у 20 држава Европе, углавном ЕУ – каже за „Политику” генерални директор „Литопапира” Бранко Ковачевић, који је већ осам година на челу колектива.
Укупна вредност производње у „Литопапиру” – кеса, цевасте амбалаже и врећа – у 2015. премашила је десет милиона евра, уз раст од 14 одсто и повећање броја запослених, којих сада има око три стотине.Нова управа преузела је фабрику почетком 2007. године и од тада је набављено 11 машина.
Највреднији је „тријумф”, плаћен 450.000 евра, који у минуту избацује 300 кеса са дршком, што је податак за поштовање. Али, истовремено, стрпљиво и упорно подизали смо навике и учинак радника, без којих овакав напредак фабрике није могућ – истиче Ковачевић.
После прве, неуспеле приватизације, „Литопапир” је доспео у велике дугове, па је екипа коју је довео нови власник добила у наслеђе губитак од милион евра. Од 2007. и однос према обавезама и послови кренули су узлазном линијом, отплаћени су дугови и фабрика креће на пут позитивног пословања, а власници, у Шведској и Вршцу, сваког понедељка на столу имају податке о томе.
Г. Оташевић