Божића – Рођења Христовог овде на Филипинима. Божићна прослава ће свакако имати својих специфичних локалних филипинских карактеристика, јер овде немамо храст, па ће бадњаци бити палмине гранчице, а уместо пшенице, сламе, кукуруза и меда, вероватно ћемо имати пиринач, кокос, ананас и папају...
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Артемија, а добротом и на позив мојих домаћина који живе на Филипинима - Бранка Милошевића и његове супруге Лорелаи која је православна Филипинка, стигао сам у другој седмици децембра у главни град Манилу (22 милиона становника). Верници из ове далеке и многољудне азијске државе (105 милиона становника) синовски су се обратили Владики Артемију писмом-молбом да им пошаље једног свештенослужитеља у току и после Божићног поста (када ће моћи да се исповедају и причешћују) и који ће служити свете литургије у овом периоду који је испуњен многобројним и великим Господњим и црквеним празницима.
Република Филипини, острвска је држава у југоисточној Азији. Обухвата архипелаг са 7.107 острва који чине три целине: Лузон, Висаја и Минданао. Северно од Филипина преко Лузонског мореуза налази се Тајван; Вијетнам се налази са западне стране Јужнокинеског мора; према југозападу Сулуско море одваја Филипине од острва Борнео, а Целебеско море одваја га од других индонежанских острва; према истоку излази на Филипинско море. Дужина обале је 36.289 километара, што Филипине сврстава на пето место на свету. С обзиром да се налази у Ватреном појасу Пацифика и близине екватора Филипини су изложени земљотресима и тајфунима али обилују великим природним богатствима што их сврстава међу земље са најразноврснијом флором и фауном. Филипини су име добили по шпанском краљу Филипу II. Ова држава има умерено тропску климу коју карактерише велика влажност и врућина. Просечна годишња температура је 26,6 степени Целзијуса.
На аеродрому у главном граду Филипина Манили, са великом љубављу и добродошлицом су ме дочекали Бранко, Лорелаи и Александар Поповић коме је духовни отац наш Хорепископ Николај и који је дуго година био редован гост код нас у манастиру Црна Река. Код брата Александра и његове супруге Драгане која ради у Међународном Црвеном Крсту, дочекан смо са гостољубљем и традиционалним српским гостопримством. Ту сам освештао водицу, уље и дом у коме они живе. На неки начин, ова молитва је била историјски вредан догађај јер је то било прво молитвословље (духовна треба) у историји СПЦ коју је служио свештенослужитељ Српске Православне Цркве на територији Филипина. Том приликом смо посетили православни храм у Манили. Растали смо се уз договор да се још видимо док будем на Филипинима, да се саборно молимо Богу и заједно прославимо наступајуће велике празнике. У Манили иначе живи већа православна заједница састављена од Срба са територија бивше Југославије, Руса, Филипинаца, Грка...
Затим смо кренули у град Дает који се налази на обали Тихог океана, наше крајње одредиште у коме живи породица Милошевић. Иначе, овде је сада “зимски период” са дневним температурама до 30 степени, а ноћу око 25. У Даету живи и мала православна заједница Филипинаца и Руса, а велика је њива Господња за потенцијално успешну духовну мисију и међу локалним становништвом. Службени језик је енглески, а домаћи-локални језик је тагало. Трудом и залагањем нашег епархиота Бранка, ако Бог да оспособићемо и уредити просторију за редовно служење светих литургија, вршење осталих светих тајни, богослужења и молитвословља, а у плану су и сусрети, гостовања и представљања наше свете православне вере у локалним медијима (радио, тв, новине) и предавања и часови веронауке у локалним школама и пословним просторијама (малој сали) нашег домаћина.
На крају треба истаћи и да су моји домаћини искрено побожни људи који се труде у вери (прошле године су се удостојили да са страхом Божијим и великом радошћу и благодарношћу посете Свету Земљу и поклоне се тамошњим великим светињама) и да је до овог благослова, посете и почетка духовне мисије у Азији дошло промислом Божијим, а због отворене издаје свете Православне вере од стране помесних Православних патријаршија које су присутне на Филипинима (Васељенска и Московска патријаршија), а на првом месту од стране Београдске патријаршије о чему је Бранко и написао у свом писму-молби које је упутио Владики Артемију у коме сведочи да је, иако се налази 12 000 км. удаљен од отаџбине, после двогодишњег помног изучавања догађаја и дешавања у Српској Цркви – свим срцем осетио и разумео да се тренутно у СПЦ права светоотачка вера чува у епархији Рашко-призренској у егзилу.
На Филипинима свечано прослављен Никољдан
После неколико дана јаких киша и мањих урагана и тајфуна који су погодили Филипине, освануо је веома леп и сунчан празнични дан св. Николаја Чудотворца ove 2017. године Господње. Иако је овде званично календарска зима, температура на Никољдан је била око 30 степени Целзијусових. Једина два православна Србина који се тренутно налазе овде на обали Тихог океана у граду Даету (120 000 становникa) смо: епархиот епархије Рашко-призренске у егзилу и мој домаћин Бранко Милошевић и ја. Обојици нам је свети Никола породични заштитник и крсна слава и обојица смо Чачани.
У просторији (сали) која се налази на првом спрату изнад Бранковог ресторана, у којој по потреби импровизујемо богослужбено место и коју припремамо за служење свете литургије, на овај празнични светониколајевски дан, поред нас двојице Срба - славских домаћина, окупили су се и Филипинци, Американци и Руси који су делимично узимали учешћа и у богослужењу читајући одређене богослужбене текстове. После првог молитвеног дела прославе, приступили смо такође у свечаном и молитвеном духу благосиљању славског жита и сечењу славског колача.
За већину наших гостију, молитвени обред славског колача и жита је до тада био непознат и сви су са нарочитом пажњом пратили и учествовали у овом светом чину. Укратко сам на енглеском језику присутнима објаснио порекло, значај и смисао прослављања крсне славе у српском народу. После богослужења, било је пуно питања и разговора о вери и славском обреду. Нас двојица славара смо се, заједно са домаћицом, Бранковом спругом православном Филипинком Лорелеи побринули и за свечану славску трпезу по традиционалном српском обичају уз филипинске додатке. Ми смо спремили посне пуњене паприке и подварак са сувом рибом, а домаћица пиринач (који се у овим крајевима масовно производи) и локалну океанску рибу.
Разишли смо се касно после подне у духу радости, благодарности и међусобног поштовања. Сви се унапред радују нашим следећим молитвеним окупљањима и ако Бог да, свечаној прослави Божића – Рођења Христовог овде на Филипинима. Божићна прослава ће свакако имати својих специфичних локалних филипинских карактеристика, јер овде немамо храст, па ће бадњаци бити палмине гранчице, а уместо пшенице, сламе, кукуруза и меда, вероватно ћемо имати пиринач, кокос, ананас и папају... Надамо се тада и гостима из Маниле и још неколико околних градова.
Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)
СПЦ – Епархија Рашко-призренска у егзилу
