и сад се припремају за бараж у Новом Саду, заказан за крај маја.

-Ту ће се шест екипа борити за само два прволигашка места, али смо сви у клубу уверени да ће Борац проћи. То би била најбоља награда за досадашњи труд и најава да се клуб враћа на стазе старе славе – каже за ГЗС Ђорђе Пејак (44), председник и играч Борца.

Он подсећа да су Чачани, деведесетих, два пута играли у финалу Суперлиге и оба пута изгубили, и три године учествовали у европским куповима. Сада би повратак у Прву савезну лигу (други ранг у Србији, после Суперлиге) био печат на успешну сезону.

Борчеве наде, фото: Ђорђе Пејак

Поред Ђорђа, иначе некадашњег репрезентативца Србије, боје клуба данас бране, као играчи, Радован Жуњанин и Страхиња Соколовић, а тренер је Војкан Кузмановић.
- Кад смо, пре две године, преузели клуб, био је у Регионалној лиги, или четвртом рангу, али већ прве сезоне ушли смо у Другу, сад се надамо Првој лиги – вели председник и капитен.

Сала у Дому слепих и слабовидих у Драгачевској 6 потпуно је обновљена пре два лета, и Борац је тај простор узео у закуп на 10 године, с месечном киријом од 72.000 динара.
- Сала је отворена од 8 ујутро до 22 сата, доступна је и свим грађанима који желе да играју рекреативно, а кроз клуб је за две године прошло и 120 деце, привржене овом спорту. Сваке вечери сала је пуна и то нам је био циљ, да пробудимо овај спорт у Чачку. Ту и играмо такмичарске мечеве, за посматраче постоји око 50 места. Кад дођемо до Суперлиге, а ја сам сигуран да ће се то догодити, биће нам потребан већи простор за мечеве.

Детаљ са такмичења, фото: Ђорђе Пејак 

Годишњи финансијски план клуба је око два милиона динара, од којих 500.000 стиже из градског буџета. Остало прилозима обезбеђују пријатељи Борца.
Иначе, Ђорђев отац Станимир Пејак, који је радио на железници у Чачку, био је оснивач три стонотениска клуба у овом граду, Железничар, „Аутопревоз” и Борац (1982) и играч у то време.

ГЗС