у ситуацију да је ове године малина у катастрофалном стању што се тиче засада, казао је за РИНУ председник СО Ариље Драгиша Терзић који је и сам произвођач црвеног злата.
Он је истакао да су још 2003. године одржавани округли столови поводом пропадања малина и када су још тада довођени светски стручњаци фитопатолози који су установили да је на садном материјалу узорака из ариљског и ваљевског малиногорја установљено присуство гљиве фитофторе.
"Када смо тада причали, у тадашњој нашој држави о тој гљиви, нас су људи прозивали тада као удружење да правимо луде краве по Србији и да то није добро да се ради, међутим, ми смо само указивали на ово што се сада дешава. Од тада је прошло 16 година и тек сада смо дошли до стратегије што се тиче производње малине", казао је Терзић.
Он је нагласио да предстоји велики посао али да је од изузетне важности је да је радна група коју је основало министарство пољопривреде већ направила пар добрих корака.
"Донели су произвођачку цену малине која је 139,3 динара на приносу од осам тона по хектару и то је нешто што је реалност. Међутим, прошле године Србија је имала 54.000 тона са 26.000 хектара, ако то узмете и поделите видећете да је принос 2,5 до 3 тоне по хектару што је катастрофално и што је последица свих ових небрига низ деценија уназад", тврди Терзић.
Он је казао да је током претходних година велики утицај на произвођаче имао агротехнички лоби и да је појединим фирмама било битно да се продају хемијска средства и препарати али их није занимало да ли ће то помоћи да малина у тој години донесе добар род.
Терзић каже да су у ариљским малињацима пре пар дана били руски фитопатолози који такође сумњају на присуство гљиве фитофторе.
"Највећи и најбољи засади малине налазе се у равничарским крајевима општине Ариље где је и најплодније земљиште, ливадски алувијум, који је уз реку Моравицу, и управо то влажно земљиште идеално је за развој ове гљиве. Уколико се утврди њено присуство у наредних 10 до 15 година на том земљишту неће моћи да се гаји јагодичасто воће, каже Терзић.
Према њговим речима последице присуства гљиве фитофторе је сушење малињака.
"Биљка олиста на пролеће, али када треба да донесе плод и род осуши се. Осуше јој се заперци за следећу годину који треба да се вежу следеће године и донесу род. Ту где се појавила не може се бавити малинарством јер ће малина рађати али ће принос бити слаб. Ова гљива се преноси водом, ваздухом, оруђем за рад, на обући из заражене парцеле."
Он је казао да је радна група дала предлог да се обрати строга пажња на садни материјал.
"Чачански Институт за воћарство прави квалитетан садни материјал али се не сме дозволити увоз зараженог садног материјала. Мора се контролисати на гљиву фитофтору и рак корена што годинама није рађено."
Терзић је изразио очекивање да ће новоснована радна група урадити "праву ствар" као би малина била проглашена као најзначајнији српски бренд за страна тржишта.
РИНА
