била је једина  дама у том послу у бившој Југославији, и међу четири у свету. Она је преко двадесет година пратила све ваздушне линије на небу изнад Србије и за то време преживела бројне стресне ситуације – блиске сусрете авиона, али и несреће у којима су изгубљени људски животи.

“Највећи стрес ми је био кад је у авионској несрећи 1977. године погинуо политичар Џемал Биједић. Преиспитивала сам себе шта сам рекла, како сам рекла.. Међутим, црна кутија показала је да сам ја потпуно исправно поступила и нисам имала никакве последице, али ти трагови заувек остају на срцу и души”, рекла је Боса.

И данас би могла да ради

Жене као контролорке лета изузетно ретко су се могле срести у то време. У свету се тим послом бавило само неколико припадница лепшег пола – једна Канађанка, Францускиња, Немица и наша Боса.

“Тад није било радара, морао си све да замислиш, на којој је авион висини, куда се креће, да не дође у сукоб са неким другим авионом, где се укрштају и куда се спуштају”, присећа се Боса и додаје да би вероватно и сад са само једним погледом у небо могла да закључи који авион куда иде.

“Најтеже у животу је кад имате тако велику одговроност. Морате брзо одлучивати, а нема ко да вам сугерише, ни да вам помогне. Све је питање тренутка”, изјавила је Боса.

Старе фотографије крију сећања

Међутимм, ова жена небески комадант у свом дугом радном стажу сабирала је и многе лепе утиске који ће заувек остати у њеном сећању.

“Кад је слетео први џамбо – џет у Србију, сви су пилоти улазили код нас да виде која је то контролорка лета тако добро водила, па су сви безбедно летели”, прича поносно Боса.

Она каже да би и данас могла да ради, али ипак драже јој да авионске путање посматра из мирне пензионерске перспективе.

РИНА