“Већ пет година радим код истих људи. Прошле године сам три месеца била у надници, човек код кога сам брала купио ми је торту 12. августа за мој 77. рођендан”, каже Зора.

И поред трагедеије која ју је задесила, сахранивши оба сина, утеху проналази у раду.

“Прошле године ми је умро син од 57 година, одмах после четрдесетодневног помена отишла сам да радим. Набрала сам 118 кг купина, остали радници дођу само да беру малине буду месец дана и оду, а ја останем и за купину и боровницу. Зарадила сам 1.100 евра”, прича Зора и додаје да је све што је зарадила дала за споменик.

И ове године после годишњице кренула је у брање иако за себе каже да и није неког здравља, пије редовно лекове и поред рада од јутра до мрака помогне и газдарици да постави вечеру и понекад опере судове.

Бака Зора живи сама, али живи за две унуке, од којих је једна магистрирала економију у Београду а друга је дефектолог.

“Имам ја своју пензију од 200 евра, некада сам радила на административним пословима у Регионалним СИЗ-овима у Ужицу, то је за мене довољно. Ово што зарадим у надници ове године иде мојим унукама”, каже поносно Зора.

Тешевићи имају породично имање у Вишеграду, тамо је Зора већ посадила башту и каже да нема шта нема, а често га и посећује јер је тамо сахранила своје синове.

Глас западне Србије