Цркву брвнару у Доњој Оровици подигли мештани за три месеца: Овде се данас чува непроцењиво благо српске историје 



 


Цркву брвнару у Доњој Оровици подигли мештани за три месеца: Овде се данас чува непроцењиво благо српске историје
19.09.2022 | 0 коментар(а)



Љубовија - У близини Љубовије, у селу Доња Оровица, налази се јединствена црква брвнара посвећена Сабору Светих 12 Апостола која и



дан данас чува вредне реликвије које су под заштитом државе.

Фото: ГЗС

Ова једнобродна грађевина која припада Епархији шабачкој представља непокретно културно добро које је од 1982. године под заштитом државе.

Фото: ГЗС

Кроз векове су цркве делиле судбину свог народа , црква брвнара у Доњој Оровици подигнута 1693 године потпуно је уништена 1813 године у Првом српском устанку.

Упркос тешким временима, дигла се из пепела захвлаљујући тадашњим мештанима азбуковачког краја .


Јереј Јован Секулић, Фото: ГЗС

" Храм је направљен за три месеца, а градили су га мештани околних села доказујући да су били изврсни неимари.На цркви нема ниједан ескер, већ је црква грађена на жгљебове, даске су се склапале једна у другу.

Фото: ГЗС

Првобитан кров брвнаре је сачуван, само је преко шиндре додат лим.

Фото: ГЗС

Прорези на храму, пушкарнице показују да је постојао начин да се турска војска на време одбрани и тада су у храму остајали нахрабрији Срби који су својим животима бранили веру, каже јереј Јован Секулић, парох оровички.


Фото: ГЗС

У храму се поред неколико богослужбених књига из 19. века чувају иконе руског порекла непроцењиве вредности.

Фото: ГЗС

" Икона Пресвете Богородице датира из 1857 године као и икона Господа Исуса Христа, икона Св. Јован Крститеља храму је даривана 1891.године док икона Светог Николе датира из 1870.године.

Фото: ГЗС

Овде се налазе још старије иконе попут иконе Пресвете Богородице , диптиси и икона Светог Јована Крститеља. Иконе датирају из 17,18 и 19.века, додаје парох оровички Јован.

Фото: ГЗС

У порти храма налази и се и прангија која је обавештавала мештане о доласку непријатељске војске, а касније за објављивање великих празника.

"Мештани су је купили 1840 године, тешка је 130 тока, односно 170 кг. За њу се везије и један народни обичај да момци који је подигну, спремни су за женидбу, каже Јован Секулић, парох оровички.

Фото: ГЗС

Љубовија има огромне потенцијале и за развој верског туризма захваљујући бројним православним храмовима који се налазе на територији ове општине.

" На територији наше општине имамо 14 цркава и четири манастира. Незаобилазна дестинација домаћих и страних туриста свакако је Соко Град, је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима.

Јелена Тешић, директорка ТО општине Љубовија, Фото: ГЗС

Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали и која је са још неколико градова предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

Фото: ГЗС

Подно града је подигнут манастир светог Николе. Град је према уговору, након одласка турске војске и посаде миниран и добрим делом уништен. Данас је остало врло мало остатака бедема и кула, а у самој утврди је на темељима једне од кула подигнут бетонски плато на коме је изгигнут велики крст.


Фото: ГЗС

Манастир је подигао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и посвећен је Владици Николају лелићком и жичком. Сам манастир располаже са пространом трепезаријом и 25 једнокреветних соба за госте, музејом и радионицом за монаштво,каже Јелена Тешић, директорка Туристичке орханизације општине Љубовија.

Фото: ГЗС

Скривени у природним лепотама азбуковачког краја, манастири и цркве у Љубовији на јединствен начин осликавају душу српског народа који се упркос тешким временима изборио да сачува своју веру и поколењима остави у наслеђе непроцењиво благо.

 

 

 

 

ГЗС 

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


crkva orovica donje vrhpolje ljubovija jovan sekulic jelena tomovic

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 135.105.858 посета
Тренутно на сајту: 128 посетилац(a)